06 apr Sa ladoležom je počelo

Pisma odveć ne pristižu
na moju adresu.

Ni od kucanja zapravo
nema mnogo vajde.

Od trenutka kada se ladolež
razvio kroz grudi i obojio sve u plavo.

Fali mi tvoje ružičasto mastilo.
Zašto ne pišeš?

Zar nemaš baš ništa da mi kažeš?
Zar sam osuđena da bez tebe postajem reka?
Zar nema onog prauzroka,
prvobitnog greha?
Bilo čega?

Slušala sam otkucaje
u natečenim kukovima.
Kažu da te volim.
Kažu i da ne smem.

Kažu razliva se tuđa krv kroz moje telo.
Kažu rastem, tonem, grizem, ujedam, branim.
Kažu bol je katkad nuspojava sreće.
Nema sreće.
Samo ti i ja.
A koja od nas dve ne postoji?

Autorka: Emilija Deljanin

Fotografija: weheartit.com