Vidi, Ja na početku uvek kažem Da sam rođena u porodičnoj kući U sred dvorišta Koje se proteže od ulice do reke Rođena sam u najprometnijoj ulici u gradu Kroz koju bi četvrtkom Seljaci Kamionima Vozili stoku na pijacu Kroz koju bi nedeljom Autobusi Vozili studente provincijalce Natrag da ostvare Ambicije svojih roditelja Kroz koju bi petkom ili subotom Sa peškirima...
Od samog starta, ko Sidarta, loše odabrana karta Lud i mlad, pa slabo shvata, Kuc-kuc, ''Ćao'', pukla kvaka, pogrešna vrata, grč na licu, nokaut, pa onda kamata Ko se nada taj i strada, pa ga ponoć raskomada Kao tablu od pikada, bez balada i fasada, Lome hiljadu tornada bez pardona, bez kondoma Strah od smrti i aviona, pa...
Bila je jedna iznimno topla rujanska večer I ja sam obukla svoj najljepši grudnjak Onaj što nosim samo na nedjeljne mise i na bliska vjenčanja I plave gaćice na tratinčice s čipkastim obrubom Jer nisam znala gdje večer vodi I nadala sam se da neće voditi nigdje I da ću samo...
Strmoglavio si mi se u srce, na prepad i ja se samo nadam da te nije boljelo. Koštao si me poezije. Najednom, svi su stihovi htjeli da postanu pjesma o najljepšim mramornim očima. Najednom, svi pjesnici u meni su horski ćutali, potpuno nemoćni da pronađu bilo kakve riječi. A htjela bih, strašno bih htjela da ti napišem nešto...
Izvini Što nisam znala kako da te volim I što sam uporno tražila druge Koji bi umjesto mene To mogli da čine Što sam ih slijepo slušala I u mnoge neprilike te dovodila A da je sve to tvoja krivica Smatrala Izbjegavala te Bježala od tebe I negirala Tvoje postojanje Izvini Što sam pokušala da od tebe napravim Nešto što...
Ulicama bi trebalo oduzeti ćoškove. Zagraditi ih. Ukloniti. Ćoškovi grebu, kada ih okrzne ruka. Oštri su. Nepregledni. Ćoškovi bole. Na njima se rastaje. Oni pamte septembre, februare, aprile. Pamte zagrljaje, stisak oko rebara. Dah pored uha, i otkucaje srca. Ćoškovi se nakoso urežu u sećanja, pa zagrebu svaki put kada ih očešeš. Zagradite ćoškove. Možda ćemo duže, biti zajedno. Jer nećemo imati gde da se rastanemo. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...
Ne tražite u pesmama i pesnicima kako se voli. Tu odgovora nema. Sve i da ne lažu, drugi je život to. A i nisu vaša Vremena! Nije tuđa ljubav uputstvo što se dobija uz nova kola. Tuđa je, samo iskustvo Pošećerena kriška bola. Možda će pesnici nekad i reći koje je boje ljubav za njih Odgovor kako nekog da voliš, nikad ti...
Ako ikada odeš Unajmit ću advokata I tražiti starateljstvo nad našim uspomenama Sporazumno dogovoriti sa tobom da drugo lice dobiješ Platit ću najskupljeg estetskog hirurga Da kada te druga bude gledala ne vidi onog kojeg volim ja Da tuđi prsti ne unište moje otiske Na tvojim obrazima, čelu i usnama Da nakon nas ti kojeg volim...
Ja sam je pisao po vetru Prebijenih prstiju Gužvao je u suzu Ja sam je stoput ispljunuo U mehuru krvi I uvek bi se vatrometom vratila I rasprskavala po mojim Gnjilim jagodicama Oblačio u aprilske krošnje Verigao po tvrđavama Ja sam, pred njom, čelom glačao Ledenu opnu jezera Dok je ona labuđe klizila Končiće došivao u podsuknju Lažno svedočio...
Mama - neću tamo, Tamo je večnost pa štagod da bude, Mrak i hladno - a znaš da sam svetlost Iako mi je osmeh samo stalan među ljude. Mama, daj mi ruku, Okreni pogled - jer pogled ne zna da slaže; Ne želim da u tvojim očima vidim, Mama, Ne želim da čujem...