Ja ću u muzeju stajati sama Bez tvoje ruke u mojoj Bez tvoje senke na uljanom platnu Umetnost je za tebe Prolazna Nebitna Sitna Protraćen Materijal I vreme Kako ćemo to da opstanemo Kada nemamo zajedničke teme I kad ja stojim sama Kada umetnost...

Od laveža profesionalnih revolucionara Branim se tvojom kosom Oni bi Krstom po grbači Ja bih teglio tvoj san Do iznemoglosti Oni bi Da žanju polumesecom Ja bih da nas u sumrak Uspavljuju ezani Da, takvim bih se kukavičlukom Bodrio i slobodio Dok ne smognem...

Voljela sam način Na koji me Nesavršenu voliš, Hladno pivo pred spavanje I hladan okean s jutra. Vrištao si do svitanja Da sam od tebe napravila čovjeka, A ništa nisi izgovarao- Bio si prosto zahvalan, A zahvalnost se ćuti. Voljela sam našu Ljubav u Toskani, Poljubac u ponoć I brižnog muškarca Sred tuđe zemlje. Grijao si mi ruke U januarskoj noći A...

Gde smo mi,kada odu oni koje volimo?Postojimo li i dalje isti,ili nas više nema?Koje reči nam ostanuna raspolaganju?Kada nijednunismo izgovorili,pre odlaska.Zar i dalje isto hodamo,jedemo,smejemo seili plačemo?Možemo liposle odlaska,da promenimo ime?Jer više nikone izgovara to ime tako,kako jedino treba da zvuči.Ko smo mi?Kada postanemo ničiji.Jesmo...

Kako starci teraju smrt? Po kući popale sva svetla i otvore prozore. Zatim dugo koračaju parkom da je umore. Ja bih hteo da im pomognem al zabadava. Smrt je za mene toliko daleka, ko detetu plaćanje kirije il radnička prava. Ponekad kupim im novine....

Nikada nisam našla reči dovoljno teške da ponesu opaku sudbinu sveta na svojoj grbači. I prelome kičmu najveće gusenice koja se bezbrižno održava na malom listu. I polome hrbat najređe knjige što se sama još malo piše. Sve su delovale sitne, kao da metak silom guraš u preusku cev patrljkom prsta, kao da umišljaš da postoji gustina kojom...

Svakog dana kada otvorim oči Pročitam kako je neko mlad oduzeo sebi život Ili je neko nekog roknuo zbog par grama. Svakog dana gase se životi Zbog gubitka posla Živaca Preljube Siromaštva Hleba starog tri dana Pregaženih...

Useli mi se u kosti Mišiće I oči Preseci put svakom Koji pokuša isto Oslovi me svojom Ali me nemoj terati da ti pripadam Oboji me i sačuvaj od rđanja Ali mi dopusti da jednog dana izbledim Sanjaj sa mnom Ali se pomiri da...

Mogla sam da otplivam u slivnik (sa trpeze san jadan i mutav), ali nisam, ali nisam. A ti nikad spoznao  nisi da u naručju  ti je plakala mongolska princeza. Kao zrnevlje  pocrnelog žita i mrvice suvog hleba, sa balkona i mene iz čaršafa istresi. Uzdignu li se ponovo Tatari, vide li bisere sred trulog žita? Lažeš - jesi! Autorka: Emilija Deljanin Fotografija: weheartit.com ...

Plesale su zanosno U ritmu pijanih zadaha, Tražile se u odsustvu straha Između razapetih osećaja. Osetile beskraj i prepustile se, Radile ono što mi nismo smeli, Priznale sve što smo ćutali I krili u nemim pogledima. Dozvolile nam da se prepoznamo, Da dosegnemo svemir, Udišemo jedno drugo Pijani od želje. Nemi pred istinom Zaćutali smo I po prvi put...