Krivila sam ih što nisu ostali što nisu doneli ništa vredno čežnje a nisam razmotrila mogućnost da je trebalo dati vremena pokloniti prostora učinii ustupak jer možda bi poželeli nežnu ljubav ovakve žene možda su nekada sanjali mene i moje grudi pokrivene raspuklim višnjinim cvetovima nekog lenjog popodneva Grešno je kriviti sve opovrgnuti i pripisati nekom animalnom porivu jeftinom hiru dosadnoj želji jer možda su poželeli moje oči sa...

Jesi li nekada pokušao, da ušuškaš srce? Pored nečijeg srca. Ćutiš, i slušaš kako diše. Ako se zaljubiš u disanje, zaljubio si se u dušu. A ta veza se ne raskida. Jesi li nekada rizikovao, da nekoga zavoliš? Onako istinski. Bez osuda i predrasuda. Bez očekivanja. Ne uzimajući i ne dajući. Samo da voliš. Ništa više. I ništa manje. Jesi li nekada pokušao, da smiriš...

Voljela sam pogrešnog. A koja od nas nije! I slijepo gledala u sve što radi od mene. Sa voskom u ušima slušala kritike i savjete trezvenih ljudi. Pustila da manipuliše mojim emocijama. Da od mene napravi pokornog roba, bez prijatelja i želja. Voljela sam i nikada mu nisam bila dovoljno dobra. Bezbroj puta...

  Kada jednom kreneš Da silaziš u sebe Pojaviće se sve ono Što si mislio Da si zaboravio I stajaće ispred tebe nijemo Zahtijevajući objašnjenje Zbog čega te tako dugo nije bilo. Biće tu svega: Stvari kojih se stidiš Zbog kojih se kaješ Koje bole Za koje bi možda želio Da su se odigrale drugačije Ili da se nikad nisu...

Pronašla sam mjesto Nenaseljeno Opustošeno Mjesto koje je neko u žurbi napustio Obraslom divljim cvijećem i korovom U kojem je stalo vrijeme I noć je zauvijek Osvijetljena zvjezdanim nebom Pronašla sam mjesto Samo za sebe Mjesto u kojem nestaju i prestaju brige Nema ljudi Čuju se samo ptice One mahnite skrivene ispod njegove majice Sretne što sam se naselila U...

Odavno me niko nije voleo onako kako sam želela divljački neumereno nesmotreno univerzum mi je slao nekompetentne zbunjive dečake koji ne bi znali šta bi sa nekom kao ja koja previše misli oseća živi koja se razliva iz nametnutog joj kalupa Odavno me niko nije voleo i čini mi se da su čestice i cigle moje urušene i nikad dovršene želje ze pripadanjem ostale utkane na liniji života i liniji ljubavi njegovih...

Apprivoise moi, nosim ti u prstima cveće. U ušima suze, mesec razapet na raskršću lutanja. Ja, plavi čuperak, oplakujem Antića. Ja, kamen iz reke a s poljupcem neba, nosim ti u prsima kalem.   Apprivoise moi, voćnjake ti stopama ljubim i kajsije zrele ostavljam kao mrvice, kao putokaze. Došla sam da  uspavam noć, da preskočim most od Glasinčaninovih karata za poker i preferans. Došla sam...

Ja sam tvrđava, A svaki kamen Budući su vijekovi. Moji neimairi, Njegove su pjesme. Preda mnom grad, Iznad mene nebo, A ja samo pjesme vidim I samo mi one Na kapije dolaze.   Autorka: Teodora Košarac Fotografija: weheartit.com ...

Ja nisam za ljubav, više sam za voljenje. Ovakva, od voljenja satkana. Ne osvajaju me velike reči malih ljudi. Ne poklanjam se poklonima. Za mene nije ljubav. Ja sam za obožavanje. Ono čudo, u koje veruju svi koji, čudima ne veruju. U meni možeš voleti samo ono još neistraženo. Nedodirnute pregibe tela. Neotkrivene delove duše. Neizgovorene misli. U meni možeš voleti celu Moskvu. A...

Posle te sahrane gavrani su puzali nebom poput meduza. I čovek je nalik na krabe gledao ka vodi kroz koju nikad neće moći da pliva. Zvona ispod mog kreveta potvrđuju da tamo dole nema ni babaroga ni čudovišta, to su napadni, usaglašeni zvukovi naših prethodnika i sledbenika. To je pogreb živog trenutka u zamenu za ostatke krvi. I svih planeta što je zaledila...