Jednom davno bila sam student književnosti i verovala sam u reči. Tek kad sam promolila glavu iz knjiga, shvatila sam da pola literature sa ljubavnom tematikom treba spaliti. Suludo je odrastanje u 21. veku uz Miku Antića. Glumci i glumice su vazda bolje prolazili od...

Kad smo bile klinke gledale smo filmove za tinejdžere u kojima su devojčice zakopavale svoje kutije sa željama. To su one scene gde klinke sklapaju paktove, zariču se da će se udati do dvadeset i neke, pišu ime svoje simpatije, snove i slične dečije gluposti....

Strpala sam treću kafu u sebe od jutros. Čupava punđa, kolutove ispod očiju kamufliram crnim "rejbankama" i u žurbi zaključavam vrata od stana. Klizim niz stepenice sa keksom u ustima. Malo dramim u prevozu i ćuškam se sa nepoznatim ljudima. Stižem do kafića na keju....

Znam da se ovakvi tekstovi uglavnom pišu kada vam je prvi rođendan sajta. Ili fensi rečeno "blogorođendan".  Tada urednici,  gazde sajtova i svi oni ljudi u vrhu pišu o svom sajtu, uspesima, dostignućima, lepim i ružnim stvarima. Svi znate da ja posve i nisam normalna...

    I doći ću po smrt jednom, iako sam  neuspelo pošao. I znaću da dovoljno živeo nisam. A, poći ću jer živeo jesam. Doći ću nateklih grudi dahom. Disaću kao da poslednji put ne dišem. Srcem ogledeću što je unutar njega - široka polja, po njima rasuta odsustva. Ne poznajem...

Zapalila sam u nepovrat rušeći sve do zadnjeg mosta za sobom. Ne, neću da se vratim. Znala sam to i pre no što sam kročila na primorano tlo. Odlazim pre nego što prošlost sažvaće moju poslednju kost. Odlazim. Ovde, u svačijim očima, se nazire što je...

U suštini uspešno odlažem obaveze do poslednjeg časa, jer u kriznim trenucima najbolje funkcionišem (drugi deo rečenice ću verovatno iskoristiti za svoj CV :-) ).  Negde sam pročitala da je odlična stvar kada ste sami sebi šef, jer je taj isti šef stalno sa vama....

Nemam dece. Neću ih ni imati. Znam da neću. Ne mogu. Kad mi je lekar saopštio besplodnost - laknulo mi je. Dobila sam time opravdanje za već nepostojeću želju za majčinstvom. Želju konačno spranu i pročišćenu. U moju odbranu stao je neko nepokoriv: činjenica. Dok...

Prdnula je. Bio sam počastvovan. Mirno sam, pogledom punim ponosa, povukao dim - očešao sam međunožje i glasno podrignuo ne bi li joj bilo lakše ako se postidi i pokaje što je upravo obrušila mirisima krajnju granicu intime. Između nas više nisu postojale prepreke. Sjedinjeni smo...

Penzionisan sam nešto pre rođenja prve unuke, početkom novembra 1990. Oslonjen na one što za mnom ostaju - iščekivao sam koliko-toliko mirnu starost: čašu vode kad iznemognem, smeh unučića u dvorištu, držanje za staračku ruku pri poseti lekaru, oslonac na čvrstim leđima mladosti dok moja saginje...