24 jun Nemam naslov za ovo jutro

Strpala sam treću kafu u sebe od jutros. Čupava punđa, kolutove ispod očiju kamufliram crnim „rejbankama“ i u žurbi zaključavam vrata od stana. Klizim niz stepenice sa keksom u ustima. Malo dramim u prevozu i ćuškam se sa nepoznatim ljudima. Stižem do kafića na keju. Uvlačim stomak i dižem nos. Sedam za sto. Sama. Saspem u sebe još jednu kafu. Malo ćutim, malo razmišljam, malo gledam u reku. Nemam vremena za prisluškivanje razgovora za tuđim stolom. Nemam vremena za druge ljude. Ništa me ne zanima. Starke su mi prljave i bazdim na pivo.

Jutra nisu stvorena za nesređene misli i miris piva.

Jutra su za princeze, za dame koje biraju paradajz na pijaci, za bakice koje nose bukete ljiljana od kojih ti se zavrti u glavi. Ona svanu svim onim srećnim porodicama iz reklama, koje liče jedna na drugu. Stvorena su za seks, za luckaste komentare i sakrivanje celulita ispod posteljine. Za doručak u krevetu. Osmeh u krevetu. Strast u krevetu.

Jutra su za poštene radnike koji kupuju ceo hleb i 300 grama parizera. Za zazuzetu gospodu u crnim odelima koja se davi kravatom obaveza. Za Bosiljku, čistačicu koja nam pere ulaz nekom opasnom hemijom. Zato je stalno nasmejana i oči joj se cakle. Za moju večito nadrndanu šalterušu iz banke i kasirku iz Maksija.

Jutra su za šetače kerova i za klince koji pikaju fudbal u kraju. Za šmekere sa širokim leđima koji doručkuju bonžitu pre teretane. Za bat visokih potpetica poslovnih žena i oblak       Chanel N°5. Za hordu penzionera koja opustoši sva slobodna mesta u autobusu. Za one dobre kontrolore koji prihvate pravila igre i odglume da si poništila kartu.

Jutra su za prijatelje. Za bokal limunade u bašti kafića (koja tako podseća na one francuske). Za komentarisanje dobre guzice jednog konobara. Za rekapitulaciju prethodne sedmice. Za one smešne razgovore o tome ko ti je prišao, gde si izašla za vikend i sa kim si sada, ili možda nisi, ili bi volela da budeš.

Neki ujutru idu u šoping. Dokon neki svet. U pogrešno vreme bira nove krpe. Takve ne razumem.

Ukoliko te napadne sopstvena biografija i prošlost, ne ustaj iz kreveta! Sačekaj noć. Nisi prozračan i čist. Nisi svoj.

Unela sam prethodnu noć u svoje jutro. Nisam prespavala rastrežnjenje koje je došlo sa svanućem. Priznala sam sebi da sam egocentrični skot. I dalje bazdim na pivo. Odlučujem da ustanem od stola i da se vratim u krevet. Probudite me kad padne noć!

Autorka: Tijana Banović

Fotografije: favim.com