Nemam dece. Neću ih ni imati. Znam da neću. Ne mogu. Kad mi je lekar saopštio besplodnost - laknulo mi je. Dobila sam time opravdanje za već nepostojeću želju za majčinstvom. Želju konačno spranu i pročišćenu. U moju odbranu stao je neko nepokoriv: činjenica. Dok...
Prdnula je. Bio sam počastvovan. Mirno sam, pogledom punim ponosa, povukao dim - očešao sam međunožje i glasno podrignuo ne bi li joj bilo lakše ako se postidi i pokaje što je upravo obrušila mirisima krajnju granicu intime. Između nas više nisu postojale prepreke. Sjedinjeni smo...
Penzionisan sam nešto pre rođenja prve unuke, početkom novembra 1990. Oslonjen na one što za mnom ostaju - iščekivao sam koliko-toliko mirnu starost: čašu vode kad iznemognem, smeh unučića u dvorištu, držanje za staračku ruku pri poseti lekaru, oslonac na čvrstim leđima mladosti dok moja saginje...
- Kad ćeš da pišeš o ljubavi? - pitala me je. - Šta tu ima da se piše, kad su oni mnogo pametniji od mene već napisali, oslikali, rekli? - osmehivala sam se. - Dobro, a da onda pišeš o onome što te pokreće? Tako sam ja sela...
Zgusnulo se nebo, sivo i podmuklo, zbralo se nad žalosnom glavom i svoje je ljutnje gromom počelo da beleži. I ne bi bilo loše, zaista ne bi, ako ubistvo osećanja proprati gola i razuzdana kiša. Da krv spere silom svog udarca, da se nakon eutanazije...
Ti si samo presavijeni znoj; U pismo sklopljen, Telom slepljen, Po meni posut Nikud poslat. Čitam te mrakom očima žene Čitam te telom Prosenjenom i golom Dušom; tvojim uzdahom stenje. Jer ti si iznad, Ja sam tvoje štene; Nikada izvan Katkad pored mene. Jer tebi širim Donje ruke, Unutar mene viriš; A, ja, glasno, niz razdeljak toplu vodicu puštam. Autorka: Elena Ederlezi Fotografije: pinterest.com...
– Šta najbolje znaš da radiš? – pitala me je. – Najbolje znam da gledam u nebo! – bez mnogo razmišljanja sam uzviknula. – Znaš...
Rekli smo zbogom Dok se more povlačilo u sebe; Zapljusnuto sobom Krenulo je dalje, ja sam bez tebe. Rekli smo zbogom, Ovlaš je skliznula ruka iz ruke. Vezani samo istim bogom, Odbrojavali smo tišine trenutke. Ne boj se neba Prostranstva i širina odstojanja, Jer tu je kad treba Snaga nezaboravljenih sećanja. O, rekli smo zbogom Bez reči glasa,...
Naši su dani već mrtvi rođeni bili; naše su buduće sreće već odavno prošle, naše su ruke, mrtve, nad mrtvim telima našim bdele i čekale da mrtva noć mrtvu zoru pobaci. Naši su pogledi zarijeni u zemlju - iz zemlje iskopavali plodove mrtve; i sve su...