11 nov Sve što ti nikada neću reći

Nedeljom ja mnogo duvanim – one crvene i jake. Sa sećanjima ispijam kafe. Povremeno kašljem. Ostavljam otvoren prozor sve i da je hladno. Nedeljom zaobilazim univerzum, prokopavam razum, istražujem mogućnosti prošlosti, odškrinem vajber (ili viber) i na brzinu, kao da me neko vidi, pogledam ti sliku.

Nedeljom se nekako bude moji osećaji. Ogledaju se u neobrisanoj prašini. Negde se između doterane mene i haosa u stanu najteže primećuju u pozadinama moje unutrašnjosti. Nedelju mrzim jer ne radi mnogo a govori svašta. Danas mi je rekla, neugušena dimom, da ću verovatno ostariti sama uz moje reči. Neko će da ih pije nemajući pojma da ja ih zapravo povraćam mučno, podlegla samoći, u tišini, nedeljom. Dok sam blistava samo jer sam iznutra ogavna i strašna. Nedelja je izvor moje žeđi. Teška olupina. Nepopravljiva. Duboka. Siva. Plava od suza. Modra od pokušaja. I ja sam nedeljom samo čovek nemirno pozdravljen sa činjenicama, ustajao i bedan. Mogu da me preskoče nedeljom i godine, dva još nepostojeća veka, da me zgaze i pregaze svi ljudi, a da ne pisnem ni zbog čega osim zbog tog što nedeljom odlično i oštro vidim sebe.

Nedeljom ja mogu o tebi na bezbroj različitih načina prepadnuta time da mi ni ti ne bi mogao pomoći. Usedela se ova nedelja. I pre tebe je čini mi se zamašila rukom. I to što sad traje nije do tebe svejedno što baš ti ležiš posred mojih grudi.

Nedeljom pišem lako i brzo, razumljivo. Prosto i otvoreno. Nedeljom idem na pelcovanje duše. Izbegavam po meni srećne ljude. I vrlo često bežim kod onih koji su mi nakon tebe pružali prvu pomoć. Al’ znaj da ćutimo o tebi i da te ja čak i u tim tišinama ipak nađem.

I onda je nedelja…

Duž autobuske linije 102, duž puteva, duž jeseni, duž moje ljute kose nagutale se makaza kad god bi’ da kročim izvan ovih nedelja; da se svidim tebi ako me jednom kojim slučajem sretneš i pođeš u taj grad koji me neumorno svim silama gura.

Shvatam da možda je zato i nedelja. Ti si ipak u meni oglednuo sebe, nedelju koje se bojiš. Jer i ja sam kao i ti – cela i potpuno jedna Bodlerova pesma, za razliku od tebe već uveliko izrečena krvlju stihova. Zbog tog smo i danas daleko – ti si birao povoje, zavoje, ja provaliju mojih nedelja.

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: weheartit.com