16 dec Kada bi me neko pitao da li te volim – lagala bih kao da ti pitaš.

Nedeljom me ne pitajte ništa jer znam sve a ništa vam neću reći. Nedeljom se setim onih koji me ne zaboravljaju i saznam zašto ne dolazi onaj kog ja ne prestajem da se sećam.

Nedeljom ne pišem poeziju. Nedeljom hvatam svaku reč u letu. Nedelja je teška i ne bi je izdržala nijedna moja pesma. Stoga moju nedelju izdržavaju lake reči prostih sećanja.

Nedeljom te volim jače no u bilo kom drugom danu.

Nedeljom, kada bi me neko pitao da li te volim – lagala bih kao da ti pitaš.

Izustila bih k’o iz puške ne.

Ubila bih tim pre sva moja nadanja.

Jer, vidiš, samoj sam sebi teška. Pocepala bih ti ruke nošenjem mojih nedelja.

Nedeljom me i pitaju da li te volim.

Moja tišina odgovara. Al’ ne znaju da ćutim jer te od sebe štitim. Misle da sam te zaboravila.

Ponekad to pomislim i ja.

I ne znam zašto, to što tu ljubav tražim osvrtanjem unazad, me ne opomene.

Zašto se svojih osećanja setim osetivši ih tek kad me preplaše moguća jutra u kojima će možda njena haljina da se beli, prsti da se zlate isijavanjem kamena.

Živim i cvikam.

Bojim se.

Odmiče još jedna nedelja.

A, ja te volim.

Volim te.

I ne ćutim više jer si hteo da ućutimo, da prestanem da te volim kao i što si ti prestao.

Ćutim jer još lažem kad me neko pita da li te volim.

Ćutim jer te volim.

Jer ni ja, kao za mene ti, snage za tebe nemam.

Jer ti si moja pesma – za pesme je preteška moja nedelja.

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: weheartit.com