– Pogledaj me. Pogledaj mamu, ljubavi. U šta to gledaš? Šta je bilo? Znala je ona šta je bilo. – Nećeš da govoriš? Zašto samo gledaš u zid? Znala je ona zašto gledam u zid. Kao što je znala i šta gledam na zidu. Nekad je bio...
Imao je oči pesnika. One krupne, setne oči, ograđene ruskim tajgama, u čijem se središtu nalazila jutarnja magla. Retko kog bi puštao u tu svoju šumu. Posebnima je bilo dozvoljeno da se izgube i da večno koračaju tu. Kada bi padala kiša, obično je bila kratka,...
Ponekad mislim kako svi učestvujemo u velikoj nagradnoj igri „Zaljubi se i ne budi patetičan“. Svi gledamo u bubanj i čekamo da izvuku naš broj. – Ja tebi pošaljem stiker sa plazmom da te volim, ti meni Nivein stiker da me grliš i mi se...
Vertikalno ili horizontalno. Nisam nikada razmišljala o tome kako te volim. Možda količinski i ne toliko zadovoljavajuće kao prostorno i vremenski određeno, nekim mojim satom. Mnogo ili malo. Koliko mi znači to tvoje ljubljenje pogledom kada smo ljuti. Možda onoliko koliko čestica ima u nekom mom...
– Samo kad bih mogla nakratko da zaustavim vreme. – Na jedno mesec dana? – Tol’ko. Sedi preko puta mene na fotelji. Nismo se videle skoro dva meseca. Ispijamo već drugu kafu, jer uz kafu razgovor najlepše teče. Imam osećaj kao da smo juče sedele isto tako,...
– Sve ove želje, zvezdice, prskalice. Smara me! Nova godina je izgubila svoju draž. – Kako misliš, izgubila? Pa ovo je nova Nova godina. – Razumeš šta hoću da kažem. Novoj godini se još samo deca raduju. Negde sam pročitala da je prvi ponedeljak u januaru najdepresivniji...
– Stojim ti ja tako pre neki dan u redu i čekam da mi narežu kačkavalj. – Jer sve velike ljubavne priče počinju u redu za kačkavalj. – Pa tehnički, u ovom redu se jedna završila. – Kog si sreo? – Zar pitaš? Vukašin je imao tu jednu veliku ljubav...
Deda Mraze, Ovo je moje prvo pismo za tebe. U životu. Ikada. Iskreno, da nije ove mame blesave, ne znam da l’ bih ga napisala. Kao da imam nekih želja, je l’ te? Ovo je moje prvo pismo za tebe. U životu. Mada smo se sreli jednom...
– Da ne mora toliko da se okopava, sad bih baš želela da imamo jedan vinograd. – Vinograd? – Pa, da. Znaš onaj filmski kliše: sedimo na verandi, pijuckamo vince i gledamo niz brdo u naš vinograd. A vinograd kao more! – Šta je bilo ovog puta? – Ništa...