Mi se volimo tiho, nenametljivo i jako. Bez mnogo priče ko će koga poljubiti ujutro prvi. Tražimo se gde smo se uspavali i nalazimo tamo gde smo oduvek zaljubljeni i budni. Ne priznajemo nametnute okvire za savršenu ljubavnu priču, samo pričamo našu ljubav. Svakodnevno, dodirom i...
PTICA I MOJE MRTVO OKO ne vidim te ne vidim te više plačem svojim mrtvim okom okom mojim koje tek što počinu ne ne ne vidim te više potop u meni je od unutrašnjih suza što se slivaju jer drvo drugačije vidi, a jesen sklopi tvoja krila nad granom na koju si sletala nad mojom...
Da uđem u ovo stablo kroz oštre napukline kore i kao sok kroz žile da doprem do pupoljaka koji će se razviti s proleća Dugo je trajala zima Gore neću biti čovek nego dašak koji će osluškivati vasionu koji će upravljati zvezdama koji će meriti puls između studeni i mira treptati prema žuboru moje krvi prema...
nacrtaj mi polje solunsko onakvo kakvo je u snu pradede mi u istanbul trgovinom kada je hodio pred svitanje sam poljem gazio dok su se zraci i zrelo žito ka dubokom nebu otvarali široko je polje solunsko i žitno visoko nebo sunčano je i žitno morski vazduh slan je i žitan nacrtaj mi stope...
Ljubav se pojavljuje na najneobičnijim mestima. Ima svoje načine, vreme i mesto. Čovek je blesav pa kaže: „Zaljubio sam se kad ne treba!“ Ne postoji nedoba za ljubav, samo zbunjeni ljudi. Ljubav se pokazuje i kao sasvim očekivana – tamo gde su mame, tate, bake i...
Jedan je pevao uspavanku zidovima, Helena, bdila si nad njima, Sećaš li se? Svi su prijatelji grejali grla, Podstanarska prava njima nisu bila važna, Jer svi su trgovi bili puni lutalica, Mačaka i opijenog življa. Helena, ovo je tvoja najiskrenija priča, Tvoje najnevinije stanje, Stupanj iznad tvog najvišeg stepenika. Više nemam pet stihova za strofu, Za...
Izgoreli su nam maslačci Helena, Sada su crni, i puše se u dnu šerpe, I ako budem dodao vode, Ja ne osećam da će biti bolje, Jer zidovi su nam i dalje masni. Sada, kada si došla da vidiš garež, A to beše tvojim korakom za greške, Raširila si svoj osmeh veoma...
Opet si ih nazvala tako šašavo, I rastužila se kada je jedna odletela, I sada je ostao samo Dva. Morali smo da pazimo više, Kada su se pleli o lepršave zavese, I kada je juče Jedan, A tada beše utorak, Porušio cveće. Nemoj da me opet pitaš da li će se vratiti, Naobllačilo se...
Propušteni dani spavaju mi u naručju često kidanih ruku. Odlažem ih na tajno mesto i neizvesnim korakom pođem da uhodim svoju iskrenost. Sarkazam i ironiju ne mogu da ne vidim u svakoj. Kao odbrana od surovosti dolazećeg, mirno čekaju. Juče, kad sam umirala za mnom su ostala moja koža...
Zečevi su pojeli sve jagode sa stola, Iste koje sam juče, A tada beše utorak, Kupio na uglu ulice Radosti, I bulevara Proletera. Njih su Helena, Znam da te zanima to, Prodavale devojčice nasmejane puti, Čije su bele haljine žute od maslačka, Vrtele vetar pod svojim skutom. I njih su Helena, Znam da pričam očima tvojim, Zadirkivali...