26 dec Tehnički, mi nismo ništa

– Stojim ti ja tako pre neki dan u redu i čekam da mi narežu kačkavalj.

– Jer sve velike ljubavne priče počinju u redu za kačkavalj.

– Pa tehnički, u ovom redu se jedna završila.

– Kog si sreo?

– Zar pitaš?

Vukašin je imao tu jednu veliku ljubav iz škole. Nije to, tehnički, dugo trajalo. Nekoliko meseci. Ali sve ono pre i sve ono posle rastezalo se u nedogled. Pozivi iznebuha, u 3h ujutro. Poruke za laku noć. Poruke za dobro jutro. Iznenadna ispovedanja. Iznenadna „ne nedostaješ mi“ naklapanja. Pozivi iz kafane. Ponekad, s plakanjem.

Bila je to, tehnički, jednostavna ljubavna priča. Spolja. Iznutra se to klupko teško moglo razmrsiti. Otprilike takva je bila i Vukašinova Ana. Misliš: mila, duhovita, slatka. A ti, uz sve to, dobiješ i neke čudne principe, nesigurnost i patnju, pa još i ljubavni trougao gratis.

Vukašin je bio pametan u tom trouglu. Izvukao se iz njega.

Tehnički, on je ostavio Anu.

Tehnički, nikad nisu bili načisto kog je više to zabolelo.

– Stojim, dakle, u redu za kačkavalj, kad – Ana. Na deset koraka od mene. Čeka i ona u redu. Brzo sklonim pogled dok me nije videla i zagledam se ozbiljno u vitrinu ispred sebe. Kao: biram kačkavalj. A mislim se: Glupo ti je ovo, Vukašine. Niste deca! Ova Ana nije ona Ana. Ova Ana je (ako fejsbuk ne laže) nečija supruga, majka dva slinava deteta, uzorna i smerna. Digni lepo glavu i javi se. Tehnički, to ti je poznanica iz srednje. Prelomim i dignem pogled.

– I?

– Šta „i“? Nema „i“. Ana zbrisala!

– Kako zbrisala?

– Pa, lepo, zbrisala. Videla me je i odjednom shvatila da njena srećna porodica može bez mesa za ručak.

Ana je zbrisala. Iz reda za meso i kačkavalj. Jer je u tom redu stojao Vukašin. Vukašin koji ju je ostavio jer je glupo biti u ljubavnom trouglu čak i kad imaš 17 godina. Vukašin kom je dugo posle tog raskida čestitala svaki rođendan. Pripita. A Nove godine i pijana. Vukašin kome nikad trezna nije umela da kaže „volim te“ i „izvini“. Vukašin kog je volela celom stranicom tog jednakokrakog trougla. Dok nije ugušila tu ljubav. Ponosom i principima.

– Njoj je bilo ispod časti da mi se javi, kapiraš? Jer – tehnički, mi nismo ništa.

Vidim, i nije ga više briga. Pomalo mu je i smešno. Pitam se kako je bilo Ani dok je spremala ručak bez mesa.

Možda je shvatila. 

Ako ti je nešto ispod časti, onda ti je iznad ljubavi.

Tehnički, nije ti više ništa.

 Onda je lako da zagrliš svoje principe i istisneš ljubav iz zagrljaja. Tehnički.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pinterest.com