Nekad teže od same priče, je njen početak. Najteže je privući čitaoca da nešto pročita, ako ga prvih 5 redova ne ostave ravnodušnim, uspeo si. Ali imaj na umu, to je isto kao da pokušavaš da osvojiš Himalaje. E ova priča je takva, bez početka...

Jedi govna, To je jedino što umeš da mi kažeš, Ti ne znaš da psuješ, I ne znaš da kudiš, Jezik ti nije poganiji od zajedničkih čaša, I podeljenih lilihipa, čokolada i zvezdanog praha, Tvoje usne su mekane, a čarapice šarene, Drobiš suvo cveće iz kutije za uspomene, I sve kao sa neke...

Zaboravila sam da zaključam vrata. Zaboravila da upalim svetlo. Saplela sam se. Pala. Udarila rame. Uplela kosu. O život. Sedim, umorna na podu. Izgužvana i neuravnotežena. Zbog života. Neuredna, nestrpljiva i previše željna. Daleko zaglibila i zaronila. U život. Osvrnem se da potražim koji zagrljaj. Od...

Kažeš kako nisi jutarnji tip. Ne možeš ti čim otvoriš oči da pričaš o životu, o značajnim odlukama, o planovima i željama. Ne možeš da govoriš uopšte. Naša jutra odavno ne liče na sebe. Valjda se svet oko tebe promeni kad se promeniš ti sam. (I...

Crtaš li? -Crtam, crtam! Nemam gumicu da mogu da izbrišem, ali imam moć da ozvezdim sve što boli. Evo, na primer, juče sam kupila sliku – dvoličnu – jedno lice bušno, drugo ozareno, da biraš koje hoćeš kako ti se navrne! Kako ko uđe u stan pita Čije je to dvolice...

Proleće dolazi svima. Pršte boje na sve strane. Nije li žalost ne biti ništa, a najviše slikar? U doba kada se tama gasi i pale srebrne niti na nebu i polja ogrću nežnost, slikaj sreću da te po njoj pamte! Autorka: Ivana Lekić Fotografija: weheartit.com ...

Ti odlaziš u nedoba. Brzo, čujno, bučno, tragično. Ti odlaziš, odakle mudar nikada ne bi. Nebo svedeš na besmisleno parče, nedostižno. Gutaš sebe niskim govorom, gaziš se prostačkim rečima, bečiš se na sve već kazano. Gori i ono parče neba u tvom glasu. Izgara proleće obojeno ljubavlju. Iskrada se strast kroz sva vrata. Kad te...

Juče smo dva puta prošli pored klupice na kojoj su se ljubili oni. Neka druga zaljubljena deca. Rekla sam ti:  – To mora da je ljubav. Kad sediš zagrljen na klupici tri sata i ljubiš se, ljubiš...

I šapat, i eho, U vrtlogu duše nose Istinu   Tiha a snažna, Sama po sebi Jaka, Raste   I uspavana Živi, Probuđena Zrači   Željna sam Da porodim dušu, Reč čistu Da ukolevčiš   Oslobodi me Zebnje Da te ljubavlju Ne zavejem. Autorka: Marija Aranđelović Fotografija: weheartit.com ...