18 maj Naše daleko

Zadenuli smo

za srce

uzdahe od kojih

ti osmeh

postaje miliji

nedodirljiv

i beo.

U šapate

smo sakrili

bele rade

iz parka

i onih livada

kojih još jedino ima

u našim dubinama.

Jer naše daleko

nije tamo

gde svi oni

koji nas poznaju

misle,

naše daleko je tu

odmah iza ćoška

naših trepavica.

Tu iza ugla

naših ramena

i stopala.

Odmah tu

sa one strane

jastuka

od mojih grudi

gde spavaš ti,

i sa one strane

gde spavam ja

na tvojim.

Sa te strane

su se skupila

sva jutra

moje slobode

moje ljubavi

i tišine.

Za to srce,

za tu ljubav,

zadenuli smo nas.

Onako ogoljene,

nežne

i tople.

Da se prevrćemo

od sreće

i smeha,

jer smo u njemu

i u rukama

od breza

pronašli dom.

Autorka: Viktorija Marković