Ne vrti se svet oko ljubavi dva umetnika, kažu. Tačno, odgovorim im. Ljubav je sama po sebi umetnost Marina. Mi to znamo najbolje. Da, baš ti i ja. Dobro, možda sa različitih meridijana, ili paralela, ili pak iz različitih života, ali znam da znamo i ti...

– Neću da mi rađaš Nemce. Hoću da ostanemo zajedno ovde. – A od čega ćeš da hraniš svoje Srbe? – pitala ga je rezignirano i ušla u autobus. On je bio sin jedinac. Ne jedinac, već sin jedinac plus tri sestre. Dugo čekano muško dete. Njemu...

Nikad ne mogu da zaspim Dok ne čujem huku voza K'o poslednji pozdrav pred Mauricijus Kao još jedna cigareta U rukama od teških vagona S kojima se Provlačeći i glavu Probijam kroz tunel I nastanim negde u Evropi Negde u Parizu Negde na trgu Negde u osamnaestoj ulici Da se zagledam u oči uličnog slikara I da se...

- Ooo, pa ćao Nemanja. - Ooo, pa ćao Marina kako si? - Ja dobro, a ti kako si, nismo se sreli baš dugo dugo. Da nismo, baš nismo. Od onda kad smo se rastali poslednji put, tu negde u nekom sokačiću ove varoši, više i ne pamtim...

Sutra je novi dan, i Sunce ce izaći, to je ono što zasigurno znamo. Sutra je novi dan, i loše od danas će proći, ili nam pasti jos teže kada se probudimo. Ali, možda prekosutra neće. Sutra je novi dan, a možda nam baš on donese...

Zagrizla sam žilete i spustila ih niz grlo do pluća. Do srca. Do srži sebe. Pokušala sam da se uklopim u neki drugačji svijet, pokušala sam da se prilagodim ljudima iz berbe kad je grožđe bilo natrulo i crvavo. Pokušala sam, ali ne vrijedi. Prosto nisam...

Ne volim da spavam, to je za mene gubljenje vremena. Da, čula sam za beauty sleep. Ali život je baš kratak, svaki trenutak je bitan. Zato sam hronično premorena pa mi se desi da zadremam na najneverovatnijim mestima. Pre neki dan sam tako zaspala kod frizera. Naslonila se na šamponjeru...

Ako tvoja lepota prestane, šta ćemo kad tvoj osmeh izbledi pred iskušenjima života. Kada te napuste svi strahovi i konačno rešiš sa budeš slobodna? A za to već bude kasno...