Prva ljubav je kao prvi počinjeni greh. Koliko god se trudio da od nje pobegneš, ona je tu, i stiže te. Prva ljubav je ljubavnica kojoj se uvek vraćaš. Ona je tvoj ubica. Svaki put kada se osmehne izrešeta ti dušu sitnom sačmom, koju ne...
Znate li koliko sam puta umrla u ovom životu? Koliko puta sam zadnji put izdahnula, ukočenih očiju, čekajući da mi neko po zadnji put sklopi kapke i da odem na neko ljepše mjesto? Znate li koliko sam puta nestala? Pretvorila se u prah? Pepeo? Znate li...
Biću ti: voda, vatra i svi elementi onoga što ti je sveto. Kao u istrošenoj i izbledeloj pesmi: kurva-svetica. Sećaš se, jednom si rekao kako si dopisao na jednom zidu to „svetica“, samo da ispraviš sliku o meni. Kao da nisi znao da meni nikad...
Pisala sam ti skoro, iako se ne sećaš. Tako si rekla kada sam te pozvala malopre telefonim. Iskreno, znam da nisi ni otvorila mejl. Na poleđinama pozivnice za rođendan koje si mi pisala, a koje i dalje čuvam, nije obrisano ni jedno slovo. Pisala si...
Život je, u suštini, partija šaha. To mi je nedavno postalo jasno; jedino, nikako da razlučim ko pomera figure i ko će na kraju da pobedi. Poznajete li šah? U principu bi trebalo da sam kraljica, mada mi se ponekad čini da ne posedujem ama...
Pokušali su te svrstati u isti koš sa ostalima, oni koji su te nekoć poznavali i dijelili sebe sa tobom. Pokušali su, jer su se nadali da ćeš ostati ista kao oni, ona ravnodušna. Bili su to ljudi koji su kroz život išli polako, umjerenim...
Bila jednom davno jedna nerazmažena i zaljubljena devojka. Isprošena. Pred salonom venčanica. Sa Žmuom u pogledu. – Ne znam da li da ulazimo. Ionako ne želim pred tobom da probam. – Dobro, ’ajde da uđemo kad smo već tu. Samo pogledaj kakvih sve venčanica ima. – Neću ovde....
Ne vrti se svet oko ljubavi dva umetnika, kažu. Tačno, odgovorim im. Ljubav je sama po sebi umetnost Marina. Mi to znamo najbolje. Da, baš ti i ja. Dobro, možda sa različitih meridijana, ili paralela, ili pak iz različitih života, ali znam da znamo i ti...
– Neću da mi rađaš Nemce. Hoću da ostanemo zajedno ovde. – A od čega ćeš da hraniš svoje Srbe? – pitala ga je rezignirano i ušla u autobus. On je bio sin jedinac. Ne jedinac, već sin jedinac plus tri sestre. Dugo čekano muško dete. Njemu...
Previše spavam. Ustajem se samo kako bih radila. Prolijevam suze po laptopu i po doručku koji neću ni pojesti. Dok sjedim za stolom s cimerima koji više ne znaju što da rade sa mnom, plačem i smijem se u isto vrijeme. Nakon posla, koji (na svu...