Kad dođe leto, a božur cveta i sve na ulicama živi i šeta, ti kreni da živiš i dišeš kreni da uzdišeš i pišeš.   Kakvo je tamo leto, da l' je tamo božur cvet'o da l' te tamo čudom nekim sretoh, piši mila, kakvo je bez nas leto.   Kad dođe leto, i sve...

Oštro i strašno. Eto tako može da ti se promeni život posle jednog telefonskog poziva. Pozivi od životnog značaja mogu biti: ljubavni, posle raskida, raskid-pozivi, volim-te-pozivi, selim-se-pozivi. U ove spadaju i oni sa plasmanom na rang listama za upis na faks.  U pozive od životnog značaja...

Beogradski klubovi su fantastična stvar. Ne moraš čak ni da učestvuješ,  možeš da stojiš i gledaš - momke koji pokušavaju da se nabace devojkama. Devojke koje pokušavaju da ih drugi momci vide. Konobari koji krišom toče sedmo pivo. Ljude koji stoje sa strane i pričaju....

Sa desnom rukom u gipsu i osećajem da joj ništa ne ide u životu, sedela je u frizerskom salonu sat i po vremena. Nedelju dana ranije je zakazala taj termin i sada, pa… sada je već prošlo sat i po od tog zakazanog trenutka, a...

– Ti misliš da ja volim da treniram? Najviše to mrzim na svetu, ali moram! Pogledaj ove jastučiće, ovaj celulit! – devojka za susednim stolom je vatreno govorila mlatarajući rukama i opasno se mršteći. Nije bila debela, ali sam znala da je ti mali „viškovi“ neće...

Zadenuli smo za srce uzdahe od kojih ti osmeh postaje miliji nedodirljiv i beo. U šapate smo sakrili bele rade iz parka i onih livada kojih još jedino ima u našim dubinama. Jer naše daleko nije tamo gde svi oni koji nas poznaju misle, naše daleko je tu odmah iza ćoška naših trepavica. Tu iza ugla naših ramena i stopala. Odmah tu sa one strane jastuka od mojih grudi gde spavaš ti, i sa one...

Ne znam da li smo i dalje oni isti ljudi kao što smo bili ono jednom na dolaznom peronu beogradske autobuske stanice. Sećaš se? Onda kad je bila velika gužva posle prvomajskih praznika, a moj novčanik ispario iz torbe kao sapun u toploj vodi. Ja...

Nekad teže od same priče, je njen početak. Najteže je privući čitaoca da nešto pročita, ako ga prvih 5 redova ne ostave ravnodušnim, uspeo si. Ali imaj na umu, to je isto kao da pokušavaš da osvojiš Himalaje. E ova priča je takva, bez početka...

Jedi govna, To je jedino što umeš da mi kažeš, Ti ne znaš da psuješ, I ne znaš da kudiš, Jezik ti nije poganiji od zajedničkih čaša, I podeljenih lilihipa, čokolada i zvezdanog praha, Tvoje usne su mekane, a čarapice šarene, Drobiš suvo cveće iz kutije za uspomene, I sve kao sa neke...