Ne verujem da nikada nisi bila srećna. A juče? A sutra? Sreća je prva pahulja koju spaseš od vode. Za sreću ti treba sunce i par vunenih rukavica Da bi mogla da ga čvrsto stegneš I počneš da igraš neku čudnu dečiju igru sa njim. Sreća je prvi list koji procveta. Dovoljan je...
Ne izmišljaj. Svet je već dovoljno izmišljen I ne treba mu neko kao ti. Izmislila si rečno korito I napunila ga kišnicom. Bila je gusta i slatka. Hiljadu i jedna vila prala je kosu u njoj. Izmislila si toplu sapunicu, Raširila je po svetovima Plavu i grubu. O nju si šmirglala zvezde. Izmislila si zvečku od...
Po mestu koje mi greješ; Duša Po osećaju kojim me vedriš; Lepota Po blagom Kojim me u detinjstvo šalješ; Med Po ljudskosti koja vida; Kamilica Po znanom i zamišljenom Kojim me budiš i veseliš; Srećo Po pahulji Koja me topi; Ljubavi ...
nebo nikako da svane, lakše svene. nebo, probudi poglede, ne dremaj. osluškujem zoru zagledana u tebe: nedogled. svisnuću, svanuće: jutro. Autorka: Valentina Baktijarević Izvor fotografija: pjcornell.com ...
Ne mogu da sanjarim. Kažu mi. Ne možeš da sanjariš. Nije ovo taj svet. Dosta je. Kažu mi, Bilo da sanjariš. To su druga vremena bila Ej, kakva vremena! Sad je vreme, Kažu mi Tvoje. Vase. I vi ste baš sve upropastili, Kažu mi, Sve. I zato, Nemoj da smo te videli da sanjariš. Videćeš Vele, Videćeš dobro, Kad te život ošamari Nije ovo taj svet, Tako kažu, Gde...
Čarsavom bih gušila sunca Uhvatila traku Svezala kosu - I potopila se u šolji Više me ništa iz nje ne bi izvadilo Ja znam da ako te ne bude bilo Grizla bih teme svoje Srce ostavila da se smrzne kad me ugreje prva zima Oči bih otvarala noću kada je manji mrak Kada me ne...
U mislima ga uzmeš za ruke i čekaš, (beznadežno) čekaš da nedostajanje prođe. Tamo gde su se spojili prsti, kože se trajno zalepe – jer lepak u srcu najjače lepi. Kad ti nedostaje onaj kog voliš, skupiš se u sve nežnosti ovoga sveta i ne veruješ...
Niko nam nije verovao, ali mi smo se stvarno voleli. Tad, nekad, kad su nas zbunjeni roditelji videli samo kao pijanu decu što kući donose četvorke i neopravdane izostanke. Mi smo se stvarno voleli i živeli za trenutak kad će zapištati mobilni telefon, a na displeju...
Tu u kraju, Svi su podstanari, Svi dele papire i kapute, Razvaljenih brava ćutke, Razmenjuju slike i trenutke. Tu u kraju, Znam da bi znala, Ona slika svojim pticama, Iscrtava ruke i lice, Ne spava. U kući sanjara, Nju je strah da sanja, Jer šta ako nema njenih prisnih želja, Gde će ići ako je nema, I čija je...
Smej se Moj živote Smej se i nek ti svaka suza uprljana gadošću višnjeg slepila Stane u oku Od zemlje stvoren i u zemlju srastao On gleda u nebo I ne prepoznavši osmeh na njemu Ponovo urla u besu poslednjeg očajnika U agoniji Raspolovljen sitnim upitnicima, uzvičnicima i još po kojim znakovima interpunkcije Autorka: Milena...