Priča otprilike ide ovako. Ona je Marija. Recimo. Dvadeset osam, metar i pokušaj, tamna kosa do ramena, tamne oči. Neko bi rekao čak pomalo zrikave, ja kažem urokljive. Od škole ima srednju za tekstilnog modelara. Glavna zanimacija tokom dana joj je iscrtavanje obrva i turpijanje noktiju. Ima...
Obesile se haljine na cvetiće o čiviluke Haljine samoubice. Ako pretražim ceo orman, možda pronađem proleće Moram da prevrnem sve slojeve odeće koji mi brane da dodirujem svojom kožom tvoju Uveče se okupljamo u malim radnjama sa velikim sniženjima Menjamo se u kabini Obaramo se sa cenama Tražimo se u...
Decembar je, vreme je za velike reči i odluke. Vreme je da napišem tekst u kom ću sumirati godinu, otvoriti srećnu teglu, prosuti papiriće na sto i skontati da nije sve izgubljeno. Da, navikla sam da pišem o tome. Da, navikao si da pišem o...
Početak, ili o tome kako je gramofon moje babe odigrao ulogu u razvoju i propasti dviju potencijalnih karijera, kako sam u ranom djetinjstvu naučila šta je teško zarađen sladoled i kako je moja baba bila prijeka i stroga žena: U kući moje babe uvijek je bilo...
Sjedim sa mužem i prijateljem na kavi, nakon dugog i napornog radnog dana. Pokušavamo sabrati misli i odvratiti ih od sumornog posla i još sumornije sadašnjice. I tako malo pomalo, sasvim slučajno, dođemo do jedne teme. Prije nego nastavim dalje moram napomenuti da smo svo...
Dragi Deda Mraze, ne znam da li sam bila dobra ove godine. Ne znam ni koliko ti trenuci u kojima sam bila dobra utiču na izbor poklona koji bi mi eventualno spustio kroz dimnjak i ostavio pored jelke. Znaš i sam da i ove godine nemam dimnjak...
Ovo bi kao trebalo biti moderno doba. Jednakost. Napredak. Jesam li samo ja u pitanju pa samo ja čujem reči poput "očajna", "sama" na svakom koraku? Je li to samo ja izigravam terapeuta ženama, drugaricama, poznanicama, sebi? Ne kažem da mi to smeta. Želim da...
Gde si da držiš svoju ruku u mom džepu, jer ti je hladno, jer si to radila u mojim snovima, kojih sada ima manje, i koje sve ređe posećuješ, a i nema te u mojim pesmama, nisi ni tu bila, već neko vreme, ali da često te se setim, dok koračam gradom, i dok su mi ruke...
Priključujem se čoporima pasa, i čistačima, koji lutaju usnulim ulicama. Vetar mi namešta kragnu košulje i frizuru, pobrine se da mi dim cigarete ne ide u oči, donosi mi mirise iz prošlosti. Dok ceo grad spava, moje misli hodaju naokolo, kao duhovi, kao ljudi, koji će za par sati ispuniti svoja mesta, koja su sami sebi...
Ovo je priča o Jozefu, koji se ni po čemu nije razlikovao od drugih Jozefa, ali je ipak pomalo bio jedini Jozef. Rođen je sa trnjem na epitelu u delu stomaka čiji su šiljci bili okrenuti ka unutrašnjim organima. Dok je hodao, skoro da ih...