17 dec Da ti kažem zašto me ne voliš

Priča otprilike ide ovako.

Ona je Marija. Recimo.

Dvadeset osam, metar i pokušaj, tamna kosa do ramena, tamne oči. Neko bi rekao čak pomalo zrikave, ja kažem urokljive. Od škole ima srednju za tekstilnog modelara. Glavna zanimacija tokom dana joj je iscrtavanje obrva i turpijanje noktiju. Ima preko soma pratilaca na Instagramu i rado započinje konverzaciju sa naočitim muškim korisnicima Fejsbuka. Situiranim i pomogućstvu s pedigreom. Biće da malo pati od toga, jer iz prethodnog smo shvatili – da ga ona nema.

Darka je ošacovala u jednom klubu. Darko ima dvadeset šest, visok je, crn, rimske crte lica, poreklo poznata advokatska porodica, pravnik u povoju, mada već uveliko šljaka kod ćaleta u kancelariji. Suma sumarum – lep kao lutka, pametan kao pčelica, ima bogatog ćala, a i sam će uskoro biti bogat.

Smuva ona njega tako, on se primi. Mali cuko s pedigreom.

Prolazi vreme, prolazi vreme, godina, dve, tri, pet. Pap! – on joj postavi „pitanje“,

Ona ga šutne. Smorio je. Našla bolju priliku. I to njegovog nekog „druga“ i koliko mi se čini daljeg rođaka.

Onda nailazi jedna Jovana. Recimo.

Dvadeset pet, divno stvorenje. Mile oči. Kao da se smeju. Farmacija u roku, četiri jezika i praksa u Roche-u. I to onom u Bazelu. Sve sama. Ima starijeg brata i mlađu sestru. Voli Saramaga i Johna Mayera. Volela bi i Darka.

Volela bi da zajedno subotom idu na jazz i rock svirke, da nedeljom zuje po pijaci i kejevima, zagrljeni šetaju Knezom, jedu pljeskavice „s nogu“, posećuju skrivene vračarske galerije i antikvarnice i ušuškani gledaju filmove na Popcorn Time-u.

Darko je naravno uništen. Ljut i samleven. Bez snage i želje da otvori srce iznova. Udeljuje joj poneki osmeh, poneku poruku i na kraju poneku noć. Mali cuko, velika džukela.

Jovana je naravno uništena. Ljuta i samlevena. Bez snage i želje da otvori srce iznova.

I sve se nada da će se uskoro vratiti ona divna moda iz filmova gde se džukele i kučke međusobno prepoznaju i ostavljaju dobre ljude da se nesputano zaljubljuju jedni u druge i žive srećno. Kada će dobro opet biti lepo i privlačno, ono, dok je mlado, ne pod stare dane, kad nikome više i ne bude do toga.

Nešto vam je poznata priča?

I meni je bila. Čula sam je pre deset dana, pa onda pre dva meseca, dve godine i sve tako. Samo su akteri bili drugačiji.

Marija pojela Darka, Darko pojeo Jovanu, Jovana pojela Petra, a Petar Mašu. I sve tako.

Recimo. Sve tako dok bajke između korica i priče sa velikog platna ne išetaju i opet ne postanu stvarnost. Stvarnost u kojoj se sparuju džukele i kučke i ostavljaju dobre ljude da se zaljublju jujedni u druge i žive srećno. I to do kraja života. Kada im neće biti žao što je na svom zalasku.

Autorka: Sara Savčić

Fotografija: tumblr.com