15 dec Svako ima svoju Klaru

Gde si

da držiš svoju ruku

u mom džepu,

jer ti je hladno,

jer si to radila u mojim snovima,

kojih sada ima manje,

i koje sve ređe posećuješ,

a i nema te u mojim pesmama,

nisi ni tu bila,

već neko vreme,

ali da često te se setim,

dok koračam gradom,

i dok su mi ruke u tim džepovima,

kožne jakne koju sam dobio od ujaka,

i dok slušam

Kišnu noć u Džordžiji,

u Preletovoj izvedbi.

Setim se dok pijan

prstima pišem

po zamagljenom staklu,

setim se dok čitam pesmu

o jednoj Klari,

koju je napisao

dobroćudni probisvet,

setim te se

dok cipelama probijam Terazije,

dok lice krijem ispod šala,

i nosim kačket,

nabijen na oči.

Kačket koji kažu da je iz drugog svetskog rata,

a ne znaju

moja duša ima pet stotina godina,

barem toliko.

I moja duša može

i sme i ima muda

da nosi kačket od pre hrista,

mamu vam jebem!

al jebeš gomilu,

jebeš kritičare koji seru samo da bi srali,

jer su predugo bez kurca,

jebeš i folirante,

koji su pristali na kompormise

samo da bi zgrnuli soma evra na veče,

ma u redu je,

ko mene jebe što ne uzimam soma evra,

ko me jebe što ne uzimam ništa.

jebeš kompromise,

tako kaže mačak Đole

i ludi mu gazda.

Jebeš i moralisanje.

jebem ti i balantajns.

Baš nije okej kad ovako ispizdiš,

i kad ti se lomi sve pred sobom,

ali žao ti je nepopijenog pića,

neispisanih pesama,

koje će verovatno biti sranje.

Kažem draga,

mrzim što te se setim,

jer si sa mnom umela

kako niko nije,

znala si mi žicu,

i kako da me voziš,

kažem,

mrzim što te setim,

kad gazim limenke piva

i slušam Šerbedžiju,

mrzim što te se setim,

kad gledam izlazak sunca

iznad kanarevog brda,

mrzim što te se setim

kada drugima grejem ruke,

kada drugima mrsim kose,

mrzim što te setim,

kada na klupi pišem poeziju

i pijem apatinsko pivo,

delim cigare sa drugovima

koji prolaze,

kao godišnja doba,

i sve ređe ih srećem,

kao i sneg u Beogradu,

i jebote,

setim te se kada pada sneg,

kada pada lišće,

kada liju letnje kiše.

Mrzim kad se tebe setim,

a setim te se često.

Autor: Miloš Milenković

Fotografija: favim.com