Ruskinja Margarita Kareva pretvara bajke u stvarnost! Iako se fotografijom bavi tek tri godine, stvara najlepše slike koristeći svoju maštu kombinovanu sa inspiracijom koju pronalazi u bajkama. Zahvaljujući njenoj kreativnosti i veštini, nemoguće je skloniti pogled sa fotografija koje odišu ženskom lepotom. Prikazaćemo Vam neke od...
Možda stvarno to ne znači ništa Možda te samo sanjam Možda živim maštu Pa plešem na žici sa kišobranom Možda sam i pjesma koju pjeva Mazzy Star Ili usna harmonika koju Prisloniš na usne i sviraš Možda sam snijeg I mraz na tvojim brkovima Možda sam zaleđena rijeka Ili samo usamljeni Mjesec iznad nje Možda ne znači...
Hej, Kako si? Jesi li dobro? Kako izlaziš na kraj sa ovom zimoćom? Meni je ciča pojela obraze ovih dana. Ne šalim se. Sad nosim onaj veliki šal što je baka isplela pretprošle godine. Zamotam se u njega do očiju. Borim se na svoje načine. Jel...
Mama je umrla. Što je zbilja glupo. Jer svi znaju da mame to ne rade. Ne znam šta joj je to trebalo. Mogla je umesto toga da isprobava letnje haljine ispred regala. Ili da muti puslice u kuhinji, pa da joj opet ne uspe. Svi znaju...
Budim se Imam 6 godina I urođenu želju da utabam sneg Decembar je Bliži se rođendan i prvo slavlje Sa prvacima. Srećan sam i smejem se Čeka me život Posle škole grudvanje I valjanje u belini grada Sve do mraka Dolazim kući mokar Crven i bez ijedne brige. Budim se Imam 10 i nogu u gipsu Umislio sam kako znam...
Ponekad dođe dan u kom ti ništa ne ide. Seliš se, ruku punih torbi i kesa, i glave pune neophodne papirologije. Kasniš na autobus i kasniš na šalter. Ne uklapaš se svojom čupavošću u skockane prilike na ulici, ne uklapaš se svojom pospanošću u užurbanu...
Kolač je bio gotov. Starica je otvorila rernu i izvadila ga je na sto. Osmeh na njenom licu ocrtavao je zadovoljstvo. „Smiljo, prevazišla si samu sebe!“ Mirisao je na čokoladu i cimet. Telefon je zazvonio. „Bako, izvini, nećemo moći da dođemo. Dragan ima obaveza...
Zasvetlucaš i pre nego što stigne misao o tebi. Uzjoguniš se poput nestašnog deteta, i zagolicaš me. Svuda. Zatreperiš kao decembarski dan, zavejan belim pahuljama nadomak velikih prazničnih kuća. Onih toplih, sa nameštajem od drveta. Tinjaš nalik na plamen vatre čiji ti odsjaj gledam u očima. Stojiš kraj mene potpuno stvaran, dok ja otkrivam kako je lako...
Nikola Jovanović je mladi fotograf iz Inđije. Njegova prva samostalna izložba fotografija će biti u petak, 9. decembra u Bazi Crna ovca, pa smo odlučili da malo porazgovaramo sa njim o prvom aparatu, postprodukciji i onome što se krije iza njegovih fotografija. Da li se sećaš...
– Koleginica me ponovo pitala zašto nemam dečka i kad mislim da se udam. Ja stvarno više ne znam šta da joj kažem! – Bolje biti sam nego u lošem društvu? – Može! Teško da bi mi ona poverovala da joj kažem da nekad volim što sam...