Ja verujem u bajke! Kako mi to ranije nije palo na pamet? Previše mraka, previše realnosti, previše života. Sve mi se vrti. Verovah u Boga. U ništa. U možda boga. U Univerzum. U pare. Paralelno s tim – ljubav, prijateljstvo, ideali. Šta mi je to donelo? Ama...

Sve je počelo ’dissom’ Sveta odraslih. „To je isto Nedođija (uverlia se posle nekog vremena… i ljutito je govorila), samo je, za razliku od one prave, u ovoj sve nekako (zlo i) naopako!” U njenoj je prirodi bilo da da šansu novim nepoznatim svetovima, nadajući se...

“U tome je stvar sa bolom. Zahteva da ga osetiš.“ (Ako neko zna o čemu pričam neka podigne dva prsta… Ne, ne, ne dva prsta… Hoću vaš osmeh. Osmeh je dovoljan. Manjka nam osmeha.) “U tome je stvar sa bolom. Zahteva da ga osetiš.” – podvučeno u...

Da se odmah izvinim svim politikofilima koji ste pomislili da je reč o jednom od „onih“ tekstova, koji će se sadržinom direktno kvalifikovati za cenzuru nam nasušnu. Nije. I vi, gospodo, cenzori, nastavite svojim putem. Razumem, razumem, težak je to ’leba. ’Ajte vi samo, produžite....

Otvorim oči: Krugovi i cirkusi. Mantra: Osećam se dobro. Osećam se dobro. Osećam se dobro. Da ponovim još sto puta – ne bih poverovala u te reči. Ne pali, izgleda. Kao ni ono sa nabrajanjem pet pozitivnih stvari (pre spavanja), koje su ti se desile u toku...

U večnom smo mimohodu taj Dizni i ja. On nudi mi svoje princezice njanjave, ja da budem Mononoke hoću! Kaže Dizni da lepu haljinu obučem, na balove da idem, kaže i da princa čekam, doć' će sigurno, samo da sačekam kraj filma. Hm. Ne verujem...

- Šta ćeš? - Od svačeg po malo! Ne znam kako ste vi, dok ste bili deca, naručivali sladoled u lokalnim poslastičarnicama. Koja vam je bila idealna kombinacija i količina. Znam samo da je nama, malim radnicima-pregalnicima onomad, na putu od škole do kuće, omiljeni ritual bio...