24 jun SNS

Da se odmah izvinim svim politikofilima koji ste pomislili da je reč o jednom od „onih“ tekstova, koji će se sadržinom direktno kvalifikovati za cenzuru nam nasušnu. Nije. I vi, gospodo, cenzori, nastavite svojim putem. Razumem, razumem, težak je to ’leba. ’Ajte vi samo, produžite. Šta, ja? Ma ja samo tetki da odnesem lek…

Fiju… Bilo je gusto. Ograda je postavljena. Ćorku izbegoh. Pa da se vratim na SNS, i suštinu mi naslova.

Te društvene mreže (Social Network Services) – to paradoks kakvog nema… Mislim se ja tako na ovih +40 stepeni Celzijusovih, kao da pametnija posla nemam. U stvari, kad bolje razmislim, pa i nemam… *fljas* Dobar šamar, Stvarnosti, dobar – odmereno, sa stilom, a opet, ostavio gorak ukus. Ipak ću ti reći – udaraš kao devojčica. Devojčice, ovo nije uvreda – mi smo, jelte, miroljubivija bića, samim tim – nismo sklone nasilju, pa zato (zaključak da zaključimo) – slabije pesničimo i šamaramo. Šta kažete? Bilo nekad? A, pa dobro onda, moje izvinjenje… Uf, a sad dečaci koji čitaju ovo, taman kreću da formiraju misao – šta hoćeš da kažeš, da smo mi neke krvoločne životinje, kojima je pesničenje jutarnja rutina. Teško meni, šta napravih! Ne, ne, dečaci – to ja, ovako, konstatujem držeći se važeće Konvencije o znanju ko kosi, a ko vodu nosi… Jeste, jeste… Na snazi je još uvek, kažu. Pa, nisam je ja ni napisala…Ma… *dramska pauza – sabira misli* Izvinjavam se, dečaci, što vas uvredih uvredom devojčica uvredom Stvarnosti. Nije mi bila namera, u redu. Zapetljah se najstrašnije. Da me sad sluša Torbica Dragan, upitao bi me – Šta ti, devojko, radiš? Ma idi – odgovorila bih mu – Sama svoj grob kopam pod pritiskom pravila političke korektnosti, rodne ravnopravnosti, slobode govora, i slobode izražavanja. Vid’ još jednog paradoksa! *umetnuta slika nekog crtanog junaka što mu para izlazi na uši* Ne, neee. Mozgu, daj odmori malo, naređujem!

I kako, uopšte, započeh ovu agoniju? A da, SNS… Ma, drugi put. Umorih se sad… Upeklo ovo sunce. Leto, šta ćeš. Vreme da uključim klimu (koju nemam), a isključim mozak (koji, nažalost, još uvek imam) *ulazi u frižider, traga za sladoledom* Ima nešto u onoj – Bez mozga se lepše živi. Ima, sto mu proključalih neurona.

Autorka: Zvončica

Fotografije: pinterest. com, favim.com