12 apr Od svačeg po malo

– Šta ćeš?

– Od svačeg po malo!

Ne znam kako ste vi, dok ste bili deca, naručivali sladoled u lokalnim poslastičarnicama. Koja vam je bila idealna kombinacija i količina. Znam samo da je nama, malim radnicima-pregalnicima onomad, na putu od škole do kuće, omiljeni ritual bio (leti naravno, ili čim otopli) svraćanje u onu poslastičarnicu-piceriju-kafić (3 u 1, tako je to u malim mestima), i naručivanje bućkuriša od sladoleda, sa povodom, ili bez njega.

Npr. uzmeš dve ili tri kugle “od svačeg po malo” i da te Bog vidi, taman da gustiraš do kuće. Četiri kugle je već bilo preterivanje i showingoffovanje. Ko je imao tada za četiri ili pet, seo bi, čak, i u baštu. Razume se – da bude viđen. Ali mi, koji smo to, valjda, trebali da gledamo, nismo marili za te “što se prave važni”, i polako smo shvatali da neumerenost nije ni privlačna, ni prijatna, ni vredna pažnje. Ti drugi su imali neko svoje viđenje, dijametralno različito od našeg, ali to je već bilo pitanje, kojim su se, po prirodi stvari, trebali pozabaviti neki odrasli, neke mame i tate, možda.

Nego, taj sladoled. To je bila fuzija ukusa i boja. Od standardne bele, preko braon, roze, zelene, žute, do ljubičaste, i šta ti ja znam koje. Poenta je bila u sledećem. Imaš novac, ni previše, ni premalo, taman za jednu ili dve kugle. Matematika ti ne ide u korist. Jedan ili dva ukusa, pa to je traćenje, ma rasipanje, cele tvoje imovine. I čokoladu hoćeš, i vanilu, ali i jagodu, a i bananu, ima i ova straćatela, i ovaj sa keksom… Ti bi sve da probaš, da okusiš, iskusiš, da doživiš. Pa dete si, radoznao si, tek upoznaješ svet, i svetove. Hoćeš sve. I neka. Šteta je da se čovek ograničava.

Srećom, pa radnica u poslastičarnici, koja je, jelte, bila i vlasnica, prepozna ovaj problem, i iznađe rešenje, kojim smo svi bili zadovoljni. – Hoćeš od svačeg po malo? (ne –  od svega po malo, ili od svakog ukusa po malo, već baš “ od svačeg”…je ušlo u istoriju)

Možda ona to nije izmislila. Možda ste i vi u vašim mestima, kod nekih vaših poslastičarki mogli naručiti isto. Ne znam. Ali mi smo nju poštovali, gotovo slavili njeno postojanje, ma voleli je… Ta predusretljvost; to izlaženje u susret; to razumevanje da se mi-deca nalazimo pred mozgolomljivim zadatkom – izazovom, maltene; činila ju je velikim čovekom-dobričinom, ako ne i inovatorom, i genijem, u našim glavama.

“Od svačeg po malo” sladoled, postaće važan deo našeg detinjstva. Postaće uspomena, a i poruka, i pouka, i simbol. On je sve to, i još je izvor motivacije, i inspiracije. Izvor je snage, i odlučnosti. I dokaz je ljubavi prema sebi. Vaš dokaz – vama. I dokaz je da sve moguće.

Ako je ponuda takva da ne želite ništa od ponuđenog da propustite. I nemojte. Bilo da su ukusi: države, gradovi, muzike, osećaji, ljudi, frizure, jela, kulture, jezici… Uzmite od svačeg po malo, i napravite moćan sladoled.

Dobro zagrabite, ne štedite! Prijatno!

Foto: pinterest.com

Autorka: Zvončica