Ja dodir njegov ne znam. Niti poznajem čvrstinu njegove šake, mekoću njegovih prstiju, niti grubost ili nežnost koju poseduje dok se sa nekim rukuje. Možda mu je stisak ruke blag, možda ima po koji žulj na šakama, možda nesvestan svoje snage jako zagrli ženu. Možda njegovi...
– A šta se s tobom dešava? Ćutiš! Ne vrištiš više onako nad svetom i na svet. Jesi li se uplašila? – Ne! Nisam se uplašila. Umorila sam se. Zaronila sam u tišinu i nikako da isplivam. U tišinu sa njim. Neželjenu. Onu koju smo zamaskirali praznim...
Njegov glas je nestvaran. Na momente zvuči tako dalek, tako stran, a na momente tako poznat. Zvuči kao suton u kasnu jesen koji te tera da plačeš. Zvuči kao san koji nije ostvaren, kao bol koja se urezala duboko u tebi i podseti te da je...
Pogledaj kako male pahulje lete i kače se za tvoje trepavice. Kako neprestano, sve one jure ka tvom licu, ka tvojim očima. Ja im boju ne znam ili znam, ali se ne mogu odlučiti koja je. Prvi put kada sam ih videla izgledale su kao...
POJAVLENIJE PRVO Jutarnji program Vesti TV dnevnik Politički talk show Šarenica, nije važno čija Reprizine reprize repriza popularne humorističke serije Zvezde, zvezdice i padalice granda...
Tražim te. Da ti kažem poslednje zbogom, da ti poslednji put utisnem poljubac na usnama, da ti se poslednji put zakačim oko vrata, da ti poslednji put prstima pređem preko bodljikave brade, da ti poslednji put očima kažem „Čuvaj se“. Došlo je vreme da se selim iz ovog grada,...
Mama je, sećam se, jednom davno izgubila češalj. Bilo je to onda kad je sama otišla do gradske česme. Češalj je kupila za Ljilju, moju sestru, a meni je kupila knjigu. Knjigu je donela kući, ali češalj nije. Rekla je da joj je torbu oborio...
Kada sa nekim razgovarate, skoro i ne vodite računa koje reči izgovarate. Samo treba da pomislite na to koliko su prvi ljudi imali malo reči i da su oni iz njih razvili govor. Reči su veoma dragocene i trebalo bi da ih koristite samo onda kada...
Ima dana u kojima bih svoj život mogla označiti periodom između dva sređivanja ormana. Kada sunce ili kiše iznenade, ja iznova otvaram njegovu čeljust, vadim sve sa polica, smeštam na krevet, slažem i preslažem, dok ne postignem varku da sam došla do idealnog rešenja. A...
Crno. Samo to nam prekri široko plavetnilo – izvor života i gusta magla pade nam na oči, a tama se spusti na dušu. Ni na kraj pameti mi nije zašto je to tako. Možda zato što drugi tako žele. Možda smo mi samo marionete na ovoj...