Nema te. Kad otvorim oči, nema te. Nema te, i… Nema ‘i’. Prosto te nema. Gledam i tražim te, zenice se od napora skupljaju. Ali te nema. Nisam sigurna zašto, ni kako. Ni da li te je ikada bilo. Ni da li sam srećna, ni da li...
Želim ti kažem da te više ne volim. Da, samo zato pišem, da bih najzad stavila tačku na nas. A bili smo, bili smo veoma dugo. Predugo. Shvatila sam da mi odavno više nije bilo stalo, ali nisam to sebi smela da priznam. Neverovatno je koliko se žene grčevito drže...
Nekih ljudi ostanemo željni. Život ih odvede daleko, ukrade ili među nama stvori nepremostive zidine. Nisu više tu. I mi živimo kao da nikad nisu ni bili. Skrojimo svoj život bez njih. Popunimo nekako prazninu koju su ostavili za sobom i koračamo naprijed. Ne osvrćemo se. Ne...
Rastope se noći kao mastlo u vodi i ostane samo trag na nebu da je mrak nekad postojao. Rastope se dani u šoljici čaja i na kraju se ne sjećaš ni šta si sanjao. Ostanu odjeci da mašu rukama kao krilima sa željom da jednom...
Što nisam postala slavna kao Mira Adanja Polak, što ti je bila prva želja (blagoslov), po mom rođenju. Mada, I ona je pre nego voditeljka bila stjuardesa, znaš? Što ti nisam posvećivala više vremena kada smo ga imali. Čovek se tako lako izgubi u sopstvenim glupostima...
Kad često upalih obraza, ispijena od gorkih i umornih suza dođeš i nasloniš glavu na moje rame. I u tom trenutku nemoći smogneš snage negde iz dubine svoga malenog bića da procediš kroz svoje bele zube poput bisera, jedva čujno i nespretno "Volim te" ,...
Zaboravila sam da zaključam vrata. Zaboravila da upalim svetlo. Saplela sam se. Pala. Udarila rame. Uplela kosu. O život. Sedim, umorna na podu. Izgužvana i neuravnotežena. Zbog života. Neuredna, nestrpljiva i previše željna. Daleko zaglibila i zaronila. U život. Osvrnem se da potražim koji zagrljaj. Od...
Srušila bih sve zablude o tebi. Polomila bih svu ravnodušnost. Izvini što ne želim da slušam zvuk tišine. Sastavljala sam svaki delić sebe, pravila sam te od stakla. Hajde da se sastavimo i maštamo. Taj svet mi odgovara. Moja labilnost tad izlazi na vrata. Neki...
Otimam te godinama od sudbine i bezdušnog zida plača, oporih emocija. Otimam te od tebe, spašavam. Jer nećeš, nećeš da povrediš druge a povređuješ sebe. Otimam. Bogu dane, sanjajući uzalud sve ono što pišem. A što nije istina. Često spavam u bestidnosti mojih žudnji i počivše...
U spisima historije nemirnog života Postoji pravilnik po kojem živim Istrošen ali dobro očuvan – zapis tvoje nježnosti. U njemu su jednostavnosti jutarnje kafe, Rapsodija svjetla komponovana šarenilom zavjese, Tvoji dugi monolozi kako je nered progutao stan, Brige u ladici i otimanje od kreveta Jalovo kao Kihotov jur na vjetrenjače. U njemu su...