16 feb Iščekivanje hepienda

– A šta se s tobom dešava? Ćutiš! Ne vrištiš više onako nad svetom i na svet. Jesi li se uplašila?

– Ne! Nisam se uplašila. Umorila sam se. Zaronila sam u tišinu i nikako da isplivam.

U tišinu sa njim. Neželjenu. Onu koju smo zamaskirali praznim rečima.

U tišinu sa svetom. Ne znači izmirenje, ali sam se umorila od besmislenosti vriska na koji se svet podsmehuje, jer je istine zapravo svestan. Nema tu promene! Jedina je transformacija onog koji vrišti u klovna, umrljanog od razlivenih, prljavih reči kojima ga gađaju kad god se zažele predstave.

Sve dok mu boje ne nestanu iz pogleda i sve ostane crno-belo.

Možda sam tu negde zarobljena. Pogled mi usmeren ka crnom, iščekuje njegovo smenjivanje, jer jednodimenzionalnost je karakteristika bajki. Mora doći hepiend i ja ga u tišini čekam.

Samo da se ne pretvori u čekanje Godoa…

Autorka: Dijana Redžić

Izvor fotografija: pinterest.com