Oslovljavam te tako, prijatelj sam ti. Ti meni nisi. Daleko smo. Prisustvujemo istom događanju u isto vreme, različito udaljeni od njega. Misli nam se ne dodiruju. Ne mogu više da ti objašnjavam šta si gledao na nekoj sceni i zašto si tamo bio. Tvoje neznanje...
On nije odavde, iako je naš. To vidim po njegovom hodu i disanju. On nije odavde. Vidim po njegovom oblačenju i stavu, po njegovim šakama i osmehu. On nije odavde. Ne razlikuje sumrak od pomrčine, sapunicu od morske pene, niti jagodu od maline. On misli da su...
- Zašto ste mene izabrali? - Zbog vašeg imena (Nenad). - Koliko ste teški? - Mnogo. - Visoki? - Dovoljno za pogled u sebe. - Od čega ste bolovali kao dete? - Od nerazumevanja. - Neka hronična bolest? - Zavisnik. - Od? - Ljubavi, lepote, poezije, neba, mesečine. - U kojim intervalima imate napade? - I san mi...
Umetnik se ne može samoproklamovati, kvalitetni ljudi će mu uputiti kompliment te vrste, a on će se skromno zahvaliti. U umetnosti je talenat dobrodošao, ali nije presudan, ekspresija je presudna, misticizam je presudan, privlačnost je presudna i energija kao takva. Sama umetnost prožima i dobro i zlo;...
(Slučajnom konzumentu poezije, bilo čije) Iz neke potrebe, izvučene iz kolone „ostalo“, puno čita, sve. Hvali mi se, napreduje. Stigao do pesme. Pročitao i moje. Kaže plakao čitajući. Obradovao me. Posle nešto vremena postao kritičar, glasni. Zasmetao mi. Savetuje – piši nešto veselije. Nije me zabrinuo. Poezija se, prijatelji, ne...
Sinoć sam srela jednog lepog stranca, negde oko ponoći pridružio mi se i prekinuo tišinu. Iako smo ćutali, razgovarali smo mislima, pogledima, vremenom. Sve vreme svesna njegovog prisustva, nisam se mogla naslušati njegovih misli, nagledati njegovog pogleda i obradovati vremenu koje mi je poklonio. Lakše mi...
Za minut pričanja sa mnom ti možeš prošaptati sve što znaš o životu, možeš izbrušiti dijamant i napraviti kuglu od blata. Za minut pričanja sa mnom ti možeš zamisliti želju, dovoljno dugačku da traje ceo život, za minut pričanja sa mnom ti možeš izbrojati sve zvezde,...
,,Nemojte se još oblačiti, molim Vas...
U početku beše patetika. Nakon nje lirizam. Ironija polako dolazi. Prepliće se sa lirizmom i on ostaje njome trudan. Ali, uvek reč beše izvor smisla. Imala sam osam godina i živeli smo na strani ulice do koje sunce jedva da je dopiralo. Njegovi mlaki zraci sasvim...
Nauči me da volim buku dok se zajedno vozimo u gradskom prevozu, nauči me da mirišem cveće dok se ljuljamo u parku, nauči me da brojim oblake dok navaljena na tvoje rame gledam u nebo. Nauči me da pravim grudve, dok celog zimskog dana trčimo po...