I kad te pogledam, znam. Tebi verujem. I tebe želim. Ti si moj kliše o patnji. Moja samilost, prema samom sebi. Strepnja, nada, i čekanje. Da, samo si čekanje. Bezbroj puta poželim da prevalim preko usana da sam umoran od prijateljstva. Pa na pozornici u...
Bolnica. Jedna od mnogih, istih. Belih. Zelenih. Mračnih. Večito tužnih. I dva pacijenta. Starija. U belo - plavim bolničkim pidžamama, skoro jednako izanđalim kao sto su zidovi ustanove. Idu ruku pod ruku. "Ne brini ništa, ja te vodim. Veruj mi, soba za rendgen je tamo. Samo...
Njih dvoje sede, na nekoj autobuskoj stanici. U šezdesetim, možda i sedamdesetim godinama. Da li je, zapravo, bitno? Naručuju sok i kafu dok čekaju prevoz na mesto gde, kao i uvek, idu zajedno. Smejući se upadaju jedan drugome u reč, u narudžbinu, u misao. Jer, zapravo,...
Mirišem kožu. Tražim tragove one pomrčine, mrko nebo i sene, koje se obično kače za nju. Tražim sumrake, pocepano cveće i nežne mirise zemlje posle kiše. Trljam kožu. Želim mahovinu pod prstima, želim ono veliko drveće od kojeg ti se vrti u glavi dok ga gledaš,...
Osušeno lišće stajalo je na stolu. Kao i gomila, tek skoro otvorenih pisama, koja su staja tu, neka malo kraće, neka malo duže, ali svi sa istim ciljem. Da me uznemire, da me rastuže i podsete. Da ne smem zaboraviti one ptice koje su se...
Ugrejala sam ti postelju prostim rečima, uzdasima i isprekidanim izgovaranjem tvoga imena. Utoplila sam ti pokrivače svojim drhtajima, povicima i neumornim hvatanjem za tvoje telo. Izmorila sam te, svojim ljuljanjem kroz sanjivu pomrčinu tvoje sobe, guranjem tvog tela na meni, pored mene, ispod mene, stežući...
Ne pokazuj, molim te, zenico moga oka, svoje dubine. Uništiće, crne ptice, one rugalice, tvoje najlepše leptire. Ne pokazujte, trepavice moje, gde se krije sreća. U kom uglu se sastaju, sićušne kapi koje liče na perle. Ne dozvoli suzo, da te prevare, oni što liče na...
Jer to možeš. A zar baš to nije najveći blagoslov? (Da,zvuči kao izlizana fraza, ali, samo razmisli). Jer je prošao i ovaj težak dan. I sada mozeš odmarati. Razmotriti sve ponovo. Ili, najbolje ,zaboraviti. Jer je svanuo novi dan. I,ko zna šta te u njemu čeka. Nadao...
Hoćeš li i ti da mi pričaš ŠTA i KAKO u životu? Da mi kažeš kako sam pametan ili glup. Da mi kažeš koliko je premalo, a koliko previše. Da mi kažeš...
Propušteni dani spavaju mi u naručju često kidanih ruku. Odlažem ih na tajno mesto i neizvesnim korakom pođem da uhodim svoju iskrenost. Sarkazam i ironiju ne mogu da ne vidim u svakoj. Kao odbrana od surovosti dolazećeg, mirno čekaju. Juče, kad sam umirala za mnom su ostala moja koža...