03 feb Tvoje oči

Pogledaj kako male pahulje lete i kače se za tvoje trepavice. Kako neprestano, sve one jure ka tvom licu, ka tvojim očima. Ja im boju ne znam ili znam, ali se ne mogu odlučiti koja je.

Prvi put kada sam ih videla izgledale su kao topla  čokolada, a na svetlosti dobiju boju tropskih šuma.

Najviše ih volim onda kada su zapovednički nastrojene, tada su tamne kao najcrnji mrak i duboke kao svemir. Tada su najpitomije, najkrupnije i najsvetlije tvoje oči.

U tim zenicama se skupilo sve ono što te boli, sve ono što te ljuti i sve ono što voliš.

U njima spavaju milion tvojih želja koje se probude svaki put kada trepneš. Ti očima ljubiš sve ono što pogledaš, svako može da miluje očima, retko ko može da ljubi njima stvari, prirodu, ljude, život.

Ti njima voliš, njima oduzimaš i daješ sreću, pokrećeš vetar i talase. Tvoje oči su svako svitanje, svaki treptaj trena, svaki suton.

Milion pahulja jure ka tvojim očima da tih zagrle. Sleću na tvojim trepavicama i ljube ih sve dok se ne istope.

Srećne, jer su izdahnule gledajući u tvoje sanjive oči.

Autorka: Viktorija Marković

Izvor fotografija: pinterest.com