Nikada vrijeme i ja nismo išli zajedno. Uvijek je jedno žurilo, drugo zastajkivalo, a kada bismo se susreli ignorisali bi se kao da to tako može, a zapravo sve drugo je moglo bez nas, samo nas dvoje nikako jedno bez drugog, ali to sebi nismo htjeli...
Pričam ti priču. Sreten Simić je vozio beogradske tramvaje 27 godina. Svačega se u svom radnom veku nagledao. Ali nikad nije bio srećan. Njegova „dvojka, obnevidela od neprestanog kruženja” kao da se poigrala sa njim. Od neprestanog kruženja dovela ga je do kruženja koje prestaje. U petak uveče,...
Kada se rodiš kao pisac (ili tvoje jagunasto srce odluči umesto tebe da to postaneš), prvo što naučiš bude prihvatanje svega što dolazi. I odlazi. Da ti život ne isklizne. I da je trajanje u strujanju. Da ne mora ništa da se desi, dovoljno je da i to...
Pišem ti, jer ne umem ništa drugo. Volela bih da moje ruke znaju da prave ljubav, a ne samo da je grle. Mada sam u zagrljajima baš dobra. Opet smo zalutali u tuđe tišine i ti misliš da je meni lako da ćutim. U zagrljaj me...
Čaša crnog vina i kreativna samoća su je ušuškali te noći. Sjedila je u fotelji prekrštenih nogu, ogrnuta bade mantilom. Fokusiran pogled kroz prozor djelovao je kao da vidi svaki detalj noći, kao da vidi kako veče u krilu umiruje dan i baca mjesečinu na...
Kako da svakom danu damo smisao i osećamo se ispunjeno koračajući stazama svakodnevnice? Pronađi radost u svakodnevnim, naizgled sasvim običnim trenucima. Bilo da je reč o laganom ispijanju prve jutarnje kafe, razgovoru sa bakom, porodičnoj kupovini. Kao student na razmeni devet meseci živela sam u gradiću...
Nije disala mirno Dok je treptala tiho Spustila je lijevu ruku Na moje bolno rame Pokazujući muku Zgrabila mi je kost Povlačeći krv Gledajući me prijezirno Bez drame Sa srcem u plamenu Kao da sam nepoznati gost Običan putni crv Pronađen na pragu njene robusne kuće Zadržim dah Promislim o smrti Nasmiješim se staroj Moleći za ganuće Umiljavajući je za predah Samo sam...
Na Balkanu vlada ono „nemoj mnogo da se smeješ – plakaćeš!“ pravilo. To je naša ručna. Da se ne daj Bože mnogo ne obradujemo! I dok trepneš – nema te. Ili si star. Ili si izgubio nekog. Ili si izgubio sebe. A nisi se dovoljno radovao. Nije...
U lekciji iz anatomije piše da je 70% ljudskog tela voda. U onih 30% stane sve ostalo. Koža, mišići, duša i snovi. Sanjala sam. A sanjati se još može otvorenih i zatvorenih očiju. Imali smo po 19 godina i novogodišnje sijalice na domskom prozoru u maju. Imali...
Noći mirišu na zagrljaje i uzdahe. Na tajne i istine, nekada izrečene, ali zaboravljene. Na omekšivač i pamuk. Na čuda. Na planetarno i neprolazno; na borbu žešću od one sa vetrenjačama. Jutra mirišu na razum i odbijanje, na poricanje i nemoguće. Na rupe i trnje. Na...