Negde između pitanja za zajednički odlazak na malu maturu i upisivanja pete godine studija, proleteo je period za pričanje o nekim malim nesigurnostima, o ljubavima, o svetskim, dalekim problemima koji nas se ne tiču jer smo mi ovde, a ne tamo, a tamo su neki...
– Smeješ se. – Smejem se. – I srećna si? – Mislim da jesam. – Kako misliš? Jesi ili nisi? – Nešto između. – Kako možeš da budeš između? Ili si srećna ili nisi. – Šta si mi ti? Drug ili ljubav? – Pa ne znam. Nešto između? – Eto, tako sam i ja...
Stavila sam svoje laktove na okno prozora i zapalila cigaretu u kojoj nikad ovako nisam uživala. Smrt je pušila moje cigare. Udahnula sam duboko njegov dah koji je imao ukus duvana pomešanog sa prezrelim malinama. Bilo je jako kasno ujutru za čoveka da bude čovek...
Ili podesi srce na lupkanje. Verujem da bi za promenu bilo pametno razmišljati o sebi – i samo o sebi, u kategorijama: vlastita imenica, ženski rod, jednina. Kao nekad kada je bilo vremena za pronalaženja sebe u nekim unutrašnjim ćoškovima, a ne spolja – iza ćoška. Kao nekad...
Sreća je radost u srcu. Osecanje ispunjenosti. Emocija prijatnosti. Sreća je u nama. Ostvaruje se kroz ljubav, posvećenost i žrtvu. Realizuje se i u otvaranju sebe drugom. Po hrišćanskoj religiji, ljubav je vrlina kojoj je sreća podređena. Nisu materijalne stvari sreća, već ljubav. To je ključ...
Srećna sam jer se ne spotičem više o stvari koje su ostale iza mene. Srećna sam jer sam zaboravila. Srećna sam jer se sjećam bez bola. Srećna sam jer me drži za ruku dok gledamo South Park. Srećna sam jer je njegov zagrljaj moja kućica na drvetu. Srećna sam jer...
Snovi su ovog nedeljnog jutra providne lepljive niti koje me vuku nazad pod toplotu pokrivača, kad krenem da se odvojim od njih protestvujem ali mlako, da mi ne pobegnu u nepovrat. Hipnotišu me ponekad, priznajem, baš kao lepota moje dece. Gledao sam je malopre, moju...
Dobro sam, hvala. Imao sam sreće zbog lokacije a i pravili smo barikade od džakova desetak sati. Slabo spavam. Ponekad imam košmare. Radim pretežno u noćnoj smeni. Bar dvanaest časova. Struja i voda me zezaju. Uglavnom sam okej. Nisam gladan. Ne, nisam dobro. A i nešto nemam apetit. Zapravo, imao sam samo ludu sreću. Oni mravlji nasipi mi ne bi pomogli. Autor: Marko...
Dobro pogledavši oko sebe i u sebi, ne mogu – a da se ne pitam šta je sa vremenom u kome živimo? Mlad si? Pun snage,energije željan drugačijeg i lepšeg? Slušaš da živiš u pogrešnom vremenu? A ja mislim da nikada nije bilo boljeg vremena za promene...
Priznajem, nekad sam volela bajke. I priznajem, nisam prestala da ih volim zato što više ne verujem u njih. Priznajem, nije baš ni da ne verujem. A nisam ni skroz prestala da ih volim, da se ne lažemo. Nego.. Nešto tu smeta. I nije nešto,...