Stajala je s druge strane ulice kao kakva halucinacija mog pripitog uma, kao neka promakla greška u stvarnosti koja na prvi pogled tu ne pripada. Kiša je i dalje lupala po ulicama pa sam jedva čuo zvuk rijeke ispod mosta preko kojeg sam koračao. A...
Iz nemoći da bilo šta promeni javila joj se potreba za pisanjem. Čini joj se, da će, ako sve stavi na papir, to i nestati, poput magle, izgubiti se u nekom neobjašnjivom zaboravu uma. Ali neće, pa neće. Nikako da nestane. Šta uopšte čovek zaboravlja,...
Lepota njena poražava običan um, oči govore ushićenjem rastvorenih suza, duša se trza u bolnom obaziranju, usne drhte pred nestvarnim bićem, svaki tren neizrecivom milinom vuče u ponor, a misli zuje samo o raskošnoj lepoti žene što je priroda možda i greškom stvorila. Takva lepota je savršeni zaborav, punoća postojanja što uzbuđuje vreme, talasa večnost...
Nensi je rekla kako joj je dosta onih saveta kako da u pet koraka: središ svoj život, osvojiš njegovo srce, raskineš za sva vremena. Valjda zato što nikad ništa u životu ne dođe u koracima. Kad te dohvati uglavnom liči na cunami. Ostaneš bez hodanja, bez...
Znam da zvuči otrcano, ali ja stvarno volim svoju trudnu ženu. Ona je sada veća nego ikad. Okreće se kao morž u našem kauču svaki put kad okrene stranu romana koji čita. Kad stanemo na vagu – lažemo se. Ona kaže da ima manje, ja...
Šta se desi u trudnoći ostaje u trudnoći. Nikad me još nisu ovoliko pitali kako sam. Za nekog ko je tvrdoglavo navikao da kroz sva zdravstvena stanja prolazi sam i na nogama – nije mi lako da shvatim da je drugo stanje zeleno svetlo za sva...
Ne postoji formula za magičnu sreću. Ili si srećan ili nisi. Kad bismo želeli sebi sve ono što poželimo drugima u prvoj nedelji u godini, nikad ne bismo imali neostvarenih želja. Zažmuriš i poželiš: zdrav sam. Smejem se. Zaključila mi je pet iz matiša. Upisala sam...
Neki počeci nas iznenade. Ne možeš ih zavezati u čvor sa novogodišnjom jelkom, pričom o Deda Mrazu i preokretu koji sledi. Nekad se početak desi negde u sredini. Obično ga Žmu izmisli, a ja nažvrljam. – I šta bi ti bio u sledećem životu? – Čobanin...
Lako je biti osmeh u suncu, sačuvaj laste u svojim očima i kad su ulice pune jeseni...
„Postoji ono čuveno novinarsko pravilo o tome šta je zanimljivo. Kaže se: nije nikakva vest da je pas ujeo čoveka, nego bi bila kad bi čovek ujeo psa. U svakom slučaju – neko nekoga mora da ujede. Dabome, kakva bi vest bila da je čovek...