28 jul Juče sam

Juče sam došla do kraja života

Gde nema kraja nema ni početka

Gde je sve jedan isti put

Kojim svi stalno prolazimo i opet dolazimo.

Juče nisam bila ja

Nisam bila čovek sa ustaljenom rutinom

Nisam imala bradu i brkove

Ni plavu kosu ni uvojke

Ni crvena usta ni bezbojni sjaj

Ni plave patike ni skupe sandale sa kaiševima

Ni mnogo haljina ni malo knjiga

Ni previše poroka za premalo novca

Pozajmljenog od neporočnih ljudi

Bez brade i kaiševa i kože i

Sandala i plavog i patika i usta i sjaja.

Juče sam mogla da pređem biciklom preko mosta

A da ne napravim zastoj u saobraćaju

I mogla sam da kupim sladoled sa ukusom voća

Umesto piva i čokolade

I nisam pušila cigare nego sadila umišljene cvetove

Po gradskim asfaltima koje ljudi u crnim sakoima užurbano gaze.

Juče sam mogla da preskočim more i

Široke puteve koji uvek vode pravo

I mogla sam da pijem indijski čaj u Indiji

Koji nije isti kao crni čaj u Srbiji.

Juče sam mogla da ne mrzim

Izuvijane kose na tuđim glavama

Koje piju crvene koktele

Jer smo juče svi išli istim putem.

Juče sam videla nju,

Nevine oči, kratko telo

Lagano dok se njihalo u prostoru

Ispunjenom vazduhom koji duva

Bebećih ruku i bele kose

Lica uokvirenog prodornošću

Radoznalog znalca.

Juče sam znala da pica nije potekla iz Italije

I da možda mogu da volim i sebe.

Znala sam i da joga nije za mene

Da nikada neću biti smirena i dostojanstvena

I da ću uvek sujetno da crvenim, cokćem, grizem usta i nokte

Tresem levom nogom ispod stola, gazim desnom nečije velike patike i

Prste ispod njih, guram se kada me sateraju u ćošak,

Psujem kada treba da budem tiha, budem tiha kada treba da vičem,

Plačem kada nemam razloga, ne objašnjavam

Zbunjenim pogledima zašto plačem

I da ne plačem jer sam tužna, nego piškim na oči

I da se svako ko je poverovao mojim telećim pogledima

Prevario i da sam svakog upozorila na prevaru tupavih lica

Koja skrivaju najžešće oštrice ispod mekanih oblih prevoja

Na mlečnim, toplim licima.

Juče sam shvatila da posle juče ne ide danas

A ni sutra ni prekosutra ni sledeća nedelja

Da buduće isklizne mamama iz ruku

I razbije se kao prezreli paradajz

Na julskim betonima grada

Čiji prljavi putevi vode u Indiju.

Autorka: Marija Muždalo

Fotografija: favim.com