10 avg U SPOMEN

Postajem slična kamenu.

Ćutim, navaljena na komad zemlje,

ali ne čujem ništa,

ne mislim ništa.

Samo čekam da me se neko seti…

Postajem slična pesku.

Krunim se, trošim i ronim

pod prstima

i između prstiju;

ljudi prolaze kroza me

i ne vide da ih gledam.

Tužno je hodati zemljom koju ne dotičeš,

već iz koje čekaš da iznikneš nova.

Postajem slična zemlji.

Po nedrima mi gaze mala stopala,

meni nekad draga i uvek ljubljena;

po utrobi mi padaju suze skrivene od očiju.

Usne mi poji molitva

mojih izvora i plodova…

Postajem kao zrak

koji budi oči

koje sam nekad i sama gledala.

Postajem deo neba pod kojim sam obarala vrat.

Postajem nema.

I mir peva odnekud.

Samo ja mirujem.

I čekam nekog, nadam se i osluškujem –

kada će naići najslađi glas…

(Posvećeno S.A.)

Mirjana Stojanović

Izvor fotografija: pinterest.com