10 nov Psi lutalice

           Za brata i saborca  S. B.

Napolju su se psi ujedali.

Zaljubljeni parovi su uzdisali

i naprasito tražili mračne kutove

dok je otac svome dečaku obećao

da će ga krvniči pretući.

Ja sam samo čekao polazak

autobusa da ostatak

mene mahne voljenoj

ženi i za njom ode.

A napolju su se psi ujedali.

Mučna žuta lica su me pratila.

I crne uplakane oči prijatelja.

Detinji zgrčen i bolan pogled.

Sličan onom dečaku kojeg će

otac za nekoliko časova prebiti.
I razgovori sa kaputem u

kojem je nekada bio čovek.

Ispolinska tuga se kao smrad

smrti uvukla u njegov crni kaput.

Žuti psi su se ujedali.

Imam opekotine, dajte mi

novac za kremu

mumlao je pijani starac

dok je radnik na šalteru

tog dana otišao u minus.

Neki ljudi su od rođenja

prihvatili da bezvoljno

žive u splinu. Ne želeći

da menjaju sebe.

Pogrešno je to što radimo

mi živimo od naše nesreće.

Govorio sam kaputu a

žuti psi su se i dalje ujedali.

Autor: Miloš Markov

Fotografija: favim.com