Vidim te, u tom crvenom kuguaru, sa votkom u ruci nazdravljaš tišini do dna saznanja da svet ne leči ni ubistvo, ni poezija...

12 januara, 2016 /

Sve je sad tako smešno Stvari u koje smo bili zaljubljeni Kad ih se setimo   Nije to ni nelagodnost To su životi drugih U našim uspomenama   Sve je sad tako malo Što jednom nismo mogli u sebe da smestimo   Kad zatvorimo oči Pod kapcima to su Čestice prašine   Beže nam senke po novim hodnicima Tihe su i...

11 januara, 2016 /

To je samoća koju nema niko To je glad koju ne oseća niko To je smeh koji ne čuje niko To je lice za kojim ne uzdiše niko To je pogled za kojim ne čezne niko Zbogom, moj lepi snu možda te neko traži mozda si nekome potrebniji nego meni ovde – sada, kao...

05 januara, 2016 /

Učiš me album kaverima raznih muzičkih legendi. Kažeš, kako je to osnovna muzička kultura. Kažem, kako sam strašno muzički nekulturna. Tu su Led zepelin, Stonsi, Džetro Tal, In flejms...

31 decembra, 2015 /

Prosječno 38 puta se izgubim dnevno. Noć  – savršena za traženje. Kad zapalim posljednju šibicu, izgorjeću s njom.   Tražim još jednu šibicu i posipam benzin po tragovima postojanja. Djevojčica sa šibicama je  neizlječiv piroman.   Prosječno 38 šibica potrošim dnevno. Cigara je savršen prijatelj za razgovor, kad napravim  posljednji kolut dima nestaću  u nebu s njim. Autorka: Bojana Kulidžan Gromović Fotografija:...

29 decembra, 2015 /

Vreme će se postarati da napušteni kej nastane koraci kad magla napusti korozivni pejzaž, a pesma je skrovište sećanja, i mreškanje reke u betonskoj kolevci, dobro jesenje nebo i niski let ptica koje mirišu na kišu, biće ponovo obnovljeni u četiri zida, da na marginama nekog lepšeg dana prekinu dugu repliku tišine.   Autor: Darko Stanković Fotografija:...

24 decembra, 2015 /

Znaš, sviđaš mi se, Imam trideset godina Bradu od desetak dana Ćelavim Gojim se Postajem pomalo namćor na pokojnog ćaleta Nemam baš neki osećaj za meru Nisam baš oličenje nevinost Ali nisam ni hodajući promiskuitet Teško varim ljude Još teže testo koju obožavam Volim ponekad da se napijem Volim da sam sam Što me ponekada i plaši Plaši me...

23 decembra, 2015 /

Prvo smo na brzinu raspakovali stvari i razmenili poklone. Knjige, sveske, finije olovke, sitnice. Zatim smo uzeli hranu i hranili jedno drugo prstima. Uvek te prevarim da pojedeš zalogaj više. „Na mufte“, kažeš. Tvoj sendvič je „mediteranski“. Od jorgana pravimo šator i upiljimo se. Obujmimo.   Uveče pijemo pivo i tražimo kapi za nos. Voleli bismo da pogledamo...

15 decembra, 2015 /