31 jul Dve pesme Miloša Markova

Čekanje

Čekao sam te.

U klonulim obrisima,

 u nejasnim oblicima oblaka.

U obnažnenoj svesti.

 U neobuzdanim ćoškovima.

Čekao sam te.

U uzdahu dok sam

ti smišljao ime

i u mahnitalim trenucima kada

nisam mislio o čekanju.

Usečen u odsutnost

komadao sam se

iščekujući te.

Izmenilo me čekanje.

Isušilo me praznoverje.

Raspamećen lutam i

turobne ti stihove

ostavljam na trulištu.

Čekao sam.

Više te ne čekam.

Pesma o dahokradljivci

(Prva dnevna pesma)

I dalje

pod kožom osetim

svaki Tvoj osmeh.

Svrbe me Tvoji

zubi. Grizu moje

žile od nade.

I dalje

Te osećam pod rebrima

Brujiš i brusiš svoje ime.

Teturaš se po

pršljenovima i svaki

pripisuješ sebi.

I dalje

Te osećam na nepcu.

Golicaš moju glad za Tobom.

Po bledim dlanovima

oslikavaš obrise

Svojih rumenih obraza.

A kada se umoriš od jurnjave

po crvenim tkivima,

mir potražiš iza slepoočnica.

Ogrnuta mojim uzdasima.

Ja Te i dalje

osećam.

Autor: Miloš Markov

Fotografije: tumblr.com