Da uđem u ovo stablo kroz oštre napukline kore i kao sok kroz žile da doprem do pupoljaka koji će se razviti s proleća Dugo je trajala zima Gore neću biti čovek nego dašak koji će osluškivati vasionu koji će upravljati zvezdama koji će meriti puls između studeni i mira treptati prema žuboru moje krvi prema...
nacrtaj mi polje solunsko onakvo kakvo je u snu pradede mi u istanbul trgovinom kada je hodio pred svitanje sam poljem gazio dok su se zraci i zrelo žito ka dubokom nebu otvarali široko je polje solunsko i žitno visoko nebo sunčano je i žitno morski vazduh slan je i žitan nacrtaj mi stope...
Jedan je pevao uspavanku zidovima, Helena, bdila si nad njima, Sećaš li se? Svi su prijatelji grejali grla, Podstanarska prava njima nisu bila važna, Jer svi su trgovi bili puni lutalica, Mačaka i opijenog življa. Helena, ovo je tvoja najiskrenija priča, Tvoje najnevinije stanje, Stupanj iznad tvog najvišeg stepenika. Više nemam pet stihova za strofu, Za...
Izgoreli su nam maslačci Helena, Sada su crni, i puše se u dnu šerpe, I ako budem dodao vode, Ja ne osećam da će biti bolje, Jer zidovi su nam i dalje masni. Sada, kada si došla da vidiš garež, A to beše tvojim korakom za greške, Raširila si svoj osmeh veoma...
Opet si ih nazvala tako šašavo, I rastužila se kada je jedna odletela, I sada je ostao samo Dva. Morali smo da pazimo više, Kada su se pleli o lepršave zavese, I kada je juče Jedan, A tada beše utorak, Porušio cveće. Nemoj da me opet pitaš da li će se vratiti, Naobllačilo se...
Zečevi su pojeli sve jagode sa stola, Iste koje sam juče, A tada beše utorak, Kupio na uglu ulice Radosti, I bulevara Proletera. Njih su Helena, Znam da te zanima to, Prodavale devojčice nasmejane puti, Čije su bele haljine žute od maslačka, Vrtele vetar pod svojim skutom. I njih su Helena, Znam da pričam očima tvojim, Zadirkivali...
U masi Neporubljene sklapaju se reči I bezvremeno plavetnilo pope se iznad međe znanosti Milioni snova spojiše se I zavlada haos Početak postanja i ljubav bez veka Bi zemlja I bi nebo A na nebu krug svetlosti I u njemu golub Autorka: Milena Perić Izvor fotografija: pinterest.com ...
Helena, dodaj mi nebo sa zadnje police, Tražim iste one žute ptice, Iste koje sam juče, A tada beše ponedeljak, Izgubio međ tvojim ušima. Helena, pazi, klati se stolica, Svoje dve noge si popela na tri, I sada poput malog zeca učiš da skačeš, Hoćeš da poletiš, I misliš da to tako ide. Helena, neko...
Još uvek te krijem u svežnju papira Od pogleda silnih što mi život krate. Osmehom te štitim od vanjskoga sveta. Rečima te ljubim u čelo i oči. Na prozoru sedim dok su sitni sati, A na papir pada svetlost sa balkona. I ruka mi leti od slova do slova Preteći taj trag...
Ne znam ništa o tebi, čak ni ono što mi govoriš, pogotovo to što mi šapućeš, ne zavaravam se da te poznajem ali o tebi znam jedno, noću ne možeš da spavaš. Znam da jutro dočekuješ umorna od noći, znojava od strahova, pohotnih misli koje je zasadila mladost, najveći neprijatelj mirnog sna. Vidim te kako se prevrćeš...