Ne možeš da spavaš, Jela si dinje, A ti ih polivaš medom, I ljuspe bacaš pticama, Da ne ogladne čekajući jutro. Mrsiš kosu i gužvaš deke, Ne voliš duga ulična svetla, Želiš da ti pričam bajke, U kojima su zla samo delo sete, Kao naivno i malo bolesno dete. Glava ti se utisnula u jastuk, Pod...
Budiš se. Gledaš dan kroz tri otvorena prozora. Sunčano je. Ljudi mirišu na govna i cveće. Otvaraš ormar, Ima svega, sem volje da se obučeš. Radije bi išao go. Ili barem nem. Zanosiš se da ti je teško. Misliš da ne može Gore. I onda vidiš znoj budne noći. Podočnjake, crne, jako crne. Ustaješ da mu...
Mučim ti se na rebrima Rastem u tvojoj ljubavi I odlično mi ide I nigde ne bih I nigde nisam. Raščešljavam misli Pravim nam planove. Hodam po bučnosti, Tako je lako. Zamišljam da svakog dana umirem. Samo da se nagledam tvoje ljubavi. I da ne zaboravim ni na tren Da moram Da te volim Najbolje što umem. Autorka: Anastasija Cvijanović Izvor...
Magla raste sa tvojih trepavica. U žbunju dima ona se ipak ističe, Ona raste visoko. Prateći prstima njenu hrapavu strukturu Uvijam se oko njenih bočnih izraštaja. Granata magla, Sve više se širi, Sve više raste. Sa jedne grane koju sam zgrabila kao poslednju slamku Ne vidim više zemlju, Ni tvoje lice. Odjednom dođoše magloseče, Velike i okrutne. Vriskom...
Silno želim da se promenim Evo, baš sutra. Samo Ako bi moglo Da ne ustajem baš rano ujutru. Ne mogu, ostale mi ove dve sezone serije. Krajnji rok četiri ujutru. Treba mi najmanje deset sati sna. I tri kafe. Da zavolim svet. Raj i večnost mi ne bi teško pali. Ne možes da ležiš ceo život...
u more bačena nedavno umrla voda uči da plovi. tiho je bole sve pore mora želi da vrati se kući plače da vrati se oku sluti uragan prinosili su žrtve izustiće san slomiće grane jecaće vetar slomiće ništa ništa me ne da na svakom talasu da te ima da si mi oseka, da si mi plima. da se ne bojiš, da te...
septembar i ja hodamo iz krajnosti u krajnost usporeni razmišljamo nespretni i i s(r)etni on prolazi postojano umire za nijansu tu oko duše raznosi prošlo opomene uspomene srušen smrvljen nikad uzaludniji Autorka: Valentina Baktijarević Izvor fotografija: tumblr.com ...
Pusti je da gleda Lepa je dok gleda Dok joj se nervozne tuku ruke Pospani su joj obrazi Umoran korak I slučajni svi prazni dodiri Oči joj se gube u vodi Skuplja prste izgrižene kože Grči svoje misli proste Pusti je da gleda Zanesena i slepa Uobičajena, mirna i česta Prikaza sa sunca, kiše ili...
gade mi se ruke tih govornika opominjem korenje u sebi a tako su mi dosadili ti govornici prisutna sam tek da im oslušnem ruke dosadilo mi je njihovo sporo trajanje trula mahovina i ugašena vatra koja pucketa tek da ne zažmuri zauvek i sva ta naprsla pleća od praznih zagrljaja u inat vetrovima gade mi se ruke i svi ti dimnjaci puni vetrova i...
Promrzla od sećanja, na rukama tragovi oštrog vazduha, u očima se rasplamsao zvezdani prah. Na noktima ispisane poslednje: Ne postoji razlog. Promrzla od zaborava, pa ukus gorkog kajanja mešam sa mirisom razočarenja, na prstima ispisane poslednje: Spasi me od zaborava. Promrzla od želje, pa vrištim u sebi, dok se konci razloga, zaborava mrse, Boje sećanja se njišu obešene o promrzline. Spasi me, ne zaboravi...