08 jun ČETVRTAK

Izgoreli su nam maslačci Helena,

Sada su crni, i puše se u dnu šerpe,

I ako budem dodao vode,

Ja ne osećam da će biti bolje,

Jer zidovi su nam i dalje masni.

Sada, kada si došla da vidiš garež,

A to beše tvojim korakom za greške,

Raširila si svoj osmeh veoma široko,

I kao malom detetu sa slomljenom igračkom rekla mi,

Sve je u redu.

Tebi je to tako bezazleno,

Da se sada hvališ svojim rupicama u obrazima,

I gledaš me očima malog šteneta,

A oni su još masni,

I ja ih moram premazati maslačkom.

Jer ti si videla, Helena,

Kako se sinoć,

A tada beše sreda,

Voda nizala duž oluka ka nebu,

Sve dok ih naš tavan nije prihvatio i napojio blokove.

Opet si otišla da se igraš sa pticama,

Nisi čula šta imam da kažem,

Korak ti je suviše mekan,

Senka suviše tiha,

Da bi se moj pogled stopio s njima.

Autor: Milutin Milošević

Izvor fotografija: pinterest.com