05 feb Gluvo doba

Ne znam ništa o tebi,

čak ni ono što mi govoriš,

pogotovo to što mi šapućeš,

ne zavaravam se da te poznajem

ali o tebi znam jedno,

noću ne možeš da spavaš.

Znam da jutro dočekuješ

umorna od noći,

znojava od strahova,

pohotnih misli

koje je zasadila mladost,

najveći neprijatelj mirnog sna.

Vidim te kako se prevrćeš po krevetu,

hvataš za stomak,

za glavu, za butine,

dok moliš za par sati mira

od uspomena, od žedji,

od smrti.

Znam to jer mi se uvek javljaš baš tada,

kada te tvoja ljubav prema ukusu krvi prestravi

kako bih makar na trenutak vaskrsao nevinost

koje se tako živo sećaš u mraku.

Ti si najmanje svoja

iako me vešto lažeš

kako te niko nema

dok ti miluju stomak

ali svejedno zaspi tako,

od nekoga voljena.

Autor: Damjan A. Unčević

Fotografija: favim.com