Jedan tren snevanja Širom zatvorenih očiju, Beg je u robovanje, naizgled časno, Kad se iz suza rodio ćilibar, Žućkast i vatren, srce ambera Što ga neuki kaleme u mit, Iz tvoga se oka vratio u koren, Pretočio u smolu, gipku i Praiskonski mirotočivu. Ljudi su svemu odredili cenu Na razbacanom buvljaku života Tričave su polovne uspomene, Spomenice,...
Začeprkam po stecištu zaborava, i odrgnem skute samoće tu negde gde ljubav čami sama kao neko trulo, zabranjeno voće. Raspolućene duše, između tame života i radosti tvojih očiju, ćutim...
Osakaćena zima bolesno opseda njenu dušu, i dešava se ono isto pre istog, i ono isto posle istog. Ona voli to, jer misli da zna kako ne bi podnela sušu. I odupire se osrednjoj hladnoći. Ipak uživa jer je tada srećna, ili uživa jer nije srećna. Plaši se jer misli doći će...
Prvo što su nas na baletu učili jeste da treba da izgleda lako, toliko lako koliko je teško da čini se svako može to da izvede da ne vidi se kada dotakneš pod lebdiš postojano jedan santimetar nad zemljom nečujno graciozno nežno meko i svakad sa osmehom na licu da ne pomisli neko da boli boli li? kada...
Maslačak, Pazi da te ne oduva vetar, Da ti kosu ne uprti za ptice, A ptice za zvezde, Zvezde za crne tačke, Pa da posle kao ludak visim sa ivice nemira, Sa nekog oblaka, Iz praznine svemira. Pazi da te ne odnesu deca, Oduvaće te još dalje, Preko okeana, Pa malo iza, Preko oklopa starih kornjača, Da gnjurim...
Nikad ne mogu da zaspim Dok ne čujem huku voza K'o poslednji pozdrav pred Mauricijus Kao još jedna cigareta U rukama od teških vagona S kojima se Provlačeći i glavu Probijam kroz tunel I nastanim negde u Evropi Negde u Parizu Negde na trgu Negde u osamnaestoj ulici Da se zagledam u oči uličnog slikara I da se...
Ovako više ne može, Marina. Nije da ti nisam rekao, opominjao sam te već par puta da će do ovoga doći. Sedi, i smiri se. Nisam vredan suza. Slomili smo se od zagrljaja, usne su se ulubile od poljubaca, srca popucala kao santa leda od tolike ljubavi. Nije da...
Kad dođe leto, a božur cveta i sve na ulicama živi i šeta, ti kreni da živiš i dišeš kreni da uzdišeš i pišeš. Kakvo je tamo leto, da l' je tamo božur cvet'o da l' te tamo čudom nekim sretoh, piši mila, kakvo je bez nas leto. Kad dođe leto, i sve...
Uvek zastanem dok izgovaram tvoje ime, odajem počast ljubavi. Nama. Ponekoj ptici. I onoj tvojoj da ljubav voli slučajnosti. Jedna reč, šapat vetra, oduzima mi ono najlepše od tebe. Da te slušam dok izgovaraš naše ime – postojanost, oduvek. Zato volim snove, tamo postojiš, izvajan od terakote s mirisom kiše, zapisan dodirom koji samo ja prepoznajem. Tamo se...