ono što slažem uz gutljaj čaja nešto što divno davno nedostaje ono što provlačim kroz prostore prepustim vetru pa skupim uz sebe miris (sve)mir što ne zaboravlja krvotok sunca i prsti slomljenih šaka preko ruku ono što nisam glasno izmislila Autorka: Valentina Baktijarević Izvor fotografija: tumblr.com ...
Ako ti ikada napišem pesmu, ta pesma neće sadržati nijedno slovo tvoga imena, neće imati nijednu reč koja bi mogla nagovestiti, da se u toj pesmi radi baš o tebi. Kad napišem tu pesmu, znaćeš da je tebi posvećena onog istog trena, kad je budeš čitala… ako je zapravo ikada...
Jednog dana Deliće nas samo milimetar pomešan sa juče i sada. Dobro jutro, tugo teški su ovi dani u kojima snivam svoj beskraj zvani milimetar. Na koži tragovi vrelih uzdaha i ožiljci vremena, ispisana slova velikih reči. Dobro jutro, bolna rano, želiš li isto što i ja? Beskraj ukrašen letom leptira i tragovima vremena. Ne udaljavaj se...
ne mogu da čujem gde stojiš. ne osećam ti ritam pluća. a stopala, je l' su prazna? oljuštile mi se korice, stranice mirišu na prošlogodišnju jesen. sipaće mi novu među trepavice. slivaće se u oči , boje. izgubiću i njih. kroz utrobu, ruke su pustile korenje i polomile mi kičmu. nepomična. čekam novu jesen. Autorka: Valentina Baktijarević Izvor fotografija: pinterest.com...
Menjam te u sebi jer u očima ti vidim vašar dugu Na dlanovima boje večnosti Na noktima se oslikava treperivi strah Tvojim malaksalim telom plešu svoj poslednji Ples oproštajne brige. Potraži me u vrtlogu nade, iskopaj me iz oproštajnih korova Sačuvaj me od straha, znaš ti odlično da se ja plašim...
Znaš li da pesak među mojim prstima Ne otiče tako hrabro u punoću mraka? Jednom ćeš mi se zagledati u dlanove I primetiti na njima milion bolnih otisaka zvezda. Nisam znala da ih čuvam onako kao ti. Zarivala sam ih u kožu zajedno sa sopstvenim noktima. One su okrvavljene, bez daha...
Da li si voleo led u mojim rukama? Ja jesam. Bio je lak i topao, Mirisao je na mentu i plavu kosu. Smejao se sa mnom. Da li si voleo so na vrhovima mojih prstiju? Ja jesam. Rumenela se na jagodicama, Bila je slatka i ljubila se sa njima. Vrištala je sa mnom. Da li...
Dozvoli nebu da procuri kroz krov od peska i vode. Šareno nebo, Nebo boje majčinog mleka, Nebo boje njenog osmeha. Dozvoli mu da mi i ono jednom priđe I obgrli moju minijaturnu figuru Pipcima od izlizane večnosti. Ako me to nebo ikad ponese sa sobom I nikada me više ne vrati, Ne krivi ga. Zagrli...
PTICA I MOJE MRTVO OKO ne vidim te ne vidim te više plačem svojim mrtvim okom okom mojim koje tek što počinu ne ne ne vidim te više potop u meni je od unutrašnjih suza što se slivaju jer drvo drugačije vidi, a jesen sklopi tvoja krila nad granom na koju si sletala nad mojom...