To je samoća koju nema niko To je glad koju ne oseća niko To je smeh koji ne čuje niko To je lice za kojim ne uzdiše niko To je pogled za kojim ne čezne niko Zbogom, moj lepi snu možda te neko traži mozda si nekome potrebniji nego meni ovde – sada, kao...
Lako je biti osmeh u suncu, sačuvaj laste u svojim očima i kad su ulice pune jeseni...
Hajde da ne pričamo o kiši, pričaćemo o drugim stvarima. Šta „zašto”? Nemoj da mi pričaš o kiši, osetim je na svom licu, ispod jakne, na koži, i u bušnim cipelama i patikama. Znam kako kiša miriše sa pokošenom travom, i sa vrelim asfaltom, kako kvasi dve cigare za koje sam se ogrebao, kako se...
Prvi put pišem Prvom snijegu; Pitam ga za nebo, I da li ga boli Smrznuta postelja. Prvi put te posipam Zaleđenim suzama; Ogoljen sam od svijeta, I hladnoća me preliva Nagog, U krug savijenog. Plovi niz Rasijani vjetar, Pahuljo; Ili ostani, Rastopi se na meni, I nestani. Mladen Đurić Fotografija: pinterest.com ...
Nacrtaću te rečima. Prelamaš se u mojim očima I praviš senku od ljubavi. Opisaću te prstima. Obojiću trotoare tvojim koracima. Naslikaću te izjutra kako ispijaš kafu. Razboleću sliku ljubavlju. Zagrliću boje da te ne progutaju sivilom. Bojiću vreme između praznina. Nacrtaću iznova sunce na tvojim grudima. Biću tvoj slikar koji tamnu noć pretvara u beskrajna jutra. Autorka:...
Sigurno se pitaš šta po tvome ostavljenom telu ostavlja trag. Sigurno se pitaš što ti išarano telo zaudara na mene. Sigurno se pitaš što ti na telu vrišti pora. Od bola. Ili patnje. Od žudnje. Dođi da se gajimo noćas. Da zalivamo kolena, gde nam butine rastu. Da sunčamo međunožje. Da se smejemo podmuklo, Grozno. Dođi,...
Imam dvadeset godina, izgubljen sam. Bilo je teško, ali čini mi se da je sve do sad, bila šala. Mesec je izvirio pre neki dan, prati me, hodam sporo. Jako teško dišem, malaksao sam, i malopre nisam mogao da podignem, običnu, staklenu čašu sa stola. Senke drveća plešu na vetru, nije toliko vruće, ali se mnogo znojim. Iza svake kapije...
Sve što me čini Opasnost je po sistem Koji predstavljam. U strahu spuštam kapke Na pola koplja Dok pritišćem dušu U krnjavi ugao lepeze bezumnog; Hvatam entropiju Sopstvenog odraza, Sredstva su neznana, Pod rebrima biju. Oči u sjećanju Ideje su bez materije, Demiurg bola zelene boje. Mladen Đurić ...
Na ovogodišnjim Ratkovićevim večerima poezije prvu nagradu za mlade pesnike ponela je Zeničanka Safija Vehabović, kojoj će sledeće godine Ratkovićeve večeri objaviti knjigu pesama. Iako poeziju ne piše dugo, Safija ozbiljno i kritički sagledava sve osobenosti postratne i tranzicione Bosne, sa posebnom senzibilisanošću za figuru...
Sakrila sam misli pod kišobran: Misli o neispeglanom vešu Koji već danima slažem Na dasku za peglanje. Govorim sebi: sutra ću, nemam sad vremena ima važnijih stvari u životu Od peglanja. Misli o starijem bračnom paru Koji sretoh u parku neki dan. Ona je bila u bordo kompletu, A on u sivom odijelu sa šeširom na...