24 avg Salvadoru

Nikad ne mogu da zaspim
Dok ne čujem huku voza
K’o poslednji pozdrav pred Mauricijus
Kao još jedna cigareta
U rukama od teških vagona
S kojima se
Provlačeći i glavu
Probijam kroz tunel
I nastanim negde u Evropi
Negde u Parizu
Negde na trgu
Negde u osamnaestoj ulici
Da se zagledam u oči uličnog slikara
I da se taj sedi ulični slikar zagleda meni u oči
Pa da se tako promukli
Promislimo
Kuda s ovim svetom

Sva umorna od ljudi koji me vraćaju sebi
Mislim na Mauricijus
Kašljem
Kako ne umem da živim ako ne volim
I ako ne popušim dve pakle
Ako se ne spustim niz prozor noću sama
Da bih disala
Danas
Slikareva duga kosa bi da me isprati
Na voz
I sve se u krugove zatvara –
Širenje mog tela za Mauricijus
Po krevetu,
Po knjigama
S muškarcem i bez njega
Se zaboravljam
A znam da se istrošeno smejem
Da bih nekom rekla da sam iznenađena
A nisam iznenađena
Nisam iznenađena
Kašljem
Kada me pred sam polazak
Isprate oči srećnog glumca
U gužvi samo jedno lekarsko uverenje izgužvano :
Pošao sam na put
Upisao sam glumu –
Taj se čovek nije šalio
O, a nimalo nije glumio!
Nije ni znao da glumi
Već
Sam iznenađena
A
Samo kada bi mu se brkovi manje uplitali u moj grudni koš
Ja bih znala da mu kažem
Šta je sreća
Mauricijus
Mauricijus!
I kada mu se oko zakuca u levu pretkomoru
Ja ću mu reći tiho
Samo M a u r i c i j u s
Po bradi stvarnoj kao i Mauricijus
po rukavima –
Zavrću se obojica
U moju beonjaču
A ipak
Samo želim Mauricijus
Mauricijus
Mauricijus
Dok ne čujem huku voza
Pa da me zapljusnu vode
K’o poslednji pozdrav pred Mauricijus
I nalazim hitno neki upaljač pri silasku
Dok grlim sliku pariskog slikara koga je sada teško naći.
( kad bi vozovi išli na Mauricijus)

Autorka: Anna Notos