23 jul Nije da ti nisam rekao

Ovako više ne može, Marina.

Nije da ti nisam rekao, opominjao sam te već par puta da će do ovoga doći.

Sedi, i smiri se. Nisam vredan suza.

Slomili smo se od zagrljaja, usne su se ulubile od poljubaca, srca popucala kao santa leda od tolike ljubavi.

Nije da ti nisam rekao.

Slušaj, ja ne mogu više ovako. Moram da pronađem nekog novog sebe.

A već odavno se tražim…

Nije to više stvar samospoznaje, to je već odavno uzelo maha.

Gubim te Marina, u mašti.

Nije da ti nisam rekao.

Jer šta je pisac bez muze?

Kao kralj bez krune, ili sanjar bez zvezda?

Odsanjao sam kroz tvoje i moje pesme sve nesreće i blagote naše ljubavi.

Odsanjao propast svoju, i cviljenje izgubljenih duša.

Onih koje su se slomile o ljubav, a nije da ti nisam rekao.

Pomozi mi Marina, samo ti to možeš.

Beži od mene, beži!

Nestani! Da baš sada, odmah Marina, naređujem ti.

Marina…Marina, oprosti.

Nisam odavno svoj, jer sam već previše dugo, bespovratno tvoj.

Nemam te Marina, baš zato što mi pripadaš.

Ustani, hajde da ispijemo i tu poslednju šoljicu kafe, i da se još jednom zanesenjački, kao onda, u srednjoškolskim danima, pogledamo u oči.

Da približimo usne uz usne, usplahireno i uplašeno se pogledamo u oči, i potonemo u ljubav.

Jer smo joj već dali sve, i ona nam je sve uzela.

A nije da ti nisam rekao.

Volim te Marina.

I da, nemoj da krećeš, nigde..

Ostani ovde, vrati kaput na stolicu, zatvori vrata i sedni mi u krilo.

Volim te Marina. Mnogo te volim.

I ne možeš reći da ti nisam rekao.

A budi sigurna da ti želim to govoriti zauvek, samo nemoj posle da bude, odkud sad to?

Nije da ti nisam rekao.

Autor: Nemanja Tonić

Izvor fotografija: Unsplash.com