Mladi anonimni autor, u senci inicijala M.N., već nekoliko godina objavljuje svoje stihove na društvenim mrežama i u vidu pisama, koje ostavlja na različitim lokacijama. Piše o ljubavi, prolaznosti, životu i sreći i svakodnevno izmamljuje osmehe hiljadama ljudi. Imali smo tu čast da malo popričamo s njim i...

15 avgusta, 2016 /

Postoji jedno mesto gde ljubav počinje. Na pretposlednjem spratu jedne zgrade. Na žurki. U srcu. Postoji jedna reč zbog koje ljubav počinje. Izgovorena onda kada je bilo slučajno. Postoje slučajnosti zbog kojih ljubav počinje, iako ja ne verujem u slučajnosti. Postoji i razlog zbog kog ljubav počinje....

08 jula, 2016 /

Kontrast je ono što daje jačinu. Njen osmeh, radostan i srećan poput dečijeg, obasjavao je silinom nepobedivosti. Okružena mrakom i sumornim tvorevinama maglovitih hodnika ljudskog mozga, blještala je kao retka orhideja iznikla iz pukotine kamena koju škorpije koriste kao sklonište. Moraš nakupiti skupinu sopstvenih demona,...

05 marta, 2016 /

Posmatra me. Posmatram ga. Razbarušena kosa, brada od tri dana, izbledeli džins, opuštenost i onda sve to zaokružite u osmeh. To je on. Strendžer. Po osmehu i opuštenosti ih osetim na kilometar. Nije bio najlepši u klubu, ali je imao osmeh koji mi je potreban. Odlučuje da priđe. Odlučujem...

14 januara, 2016 /

Putujem sama. Idem natrag, odakle sam i pošla. Sad mi je nekako lakše. Nekada je bilo obrnuto. U grudima bi se nešto steglo kada bih krenula nazad. Nikad dosta novih ljudi, novih mesta, novih doživljaja i avantura. Sad je drugačije. Gust protok ljudi na ulicama, graja, muzika iz kafića,...

02 novembra, 2015 /

„Postoji ono čuveno novinarsko pravilo o tome šta je zanimljivo. Kaže se: nije nikakva vest da je pas ujeo čoveka, nego bi bila kad bi čovek ujeo psa. U svakom slučaju – neko nekoga mora da ujede. Dabome, kakva bi vest bila da je čovek...

05 oktobra, 2015 /

Sladoled je nalik ljudima. Može biti sladak, kiseo, čak i da gorči. Rekla bih da zavisi i od porudžbine, odabira koji  napravite u životu ili maloj poslastičarnici u uglu grada. Naizgled sve one sliče jedna drugoj. Suncobran  koji skriva lica, stolice koje su nespretno poređane...

20 avgusta, 2015 /

Žmu ima alergiju na brak. Sve je počelo sa osmehom. Moja mama ima tu neku teoriju da ja mogu svakog da razvedrim. Kaže, kad uđem u sobu kao da uđe sunce. Čovek bi rekao da svaka majka za svoje dete to misli. Ali onda je tu moja...

25 maja, 2015 /

Ne volim osobe koje se često smeju. Ne verujem osobama koje se često smeju. Ne mislim na smeh kao smeh, volim zvuk smeha pre svega dragih osoba, koje me često znaju zaraziti pa se nekontrolisano sa njima smejem dok me nedostatak daha i bolovi u...

16 decembra, 2014 /

Noć. Poslednji sunčev sjaj je otišao.Na nebu se javlja prvi kestenjasti prah, sitna sunašca, stotine njih smeše se, evo ove noći baš meni. Sreća. Oko mene samo divna, tiha noć, mala pozornica, i ti. Osećam kako mi dišeš za vratom. Ne vidim, ali osećam topao...

11 marta, 2014 /