11 mar TANGO ARGENTINO

Noć. Poslednji sunčev sjaj je otišao.Na nebu se javlja prvi kestenjasti prah, sitna sunašca, stotine njih smeše se, evo ove noći baš meni. Sreća. Oko mene samo divna, tiha noć, mala pozornica, i ti. Osećam kako mi dišeš za vratom. Ne vidim, ali osećam topao dah koji izlazi iz tvojih usta. Osećam tvoju toplu ruku kroz koju struji krv brzinom svetlosti. Valjda se to zove ljubav. Počinje muzika, tihi i nežni akordi počinju svoj ples, a i mi ćemo, pozivaš me na tango. Šteta, kažem, ne znam. Ali ti me hrabro hvataš za ruku, kažeš, prati me, samo me prati. Očarana upornošću, prihvatam, i polako krećem za tobom. Vode nas prvi tonovi. Nespretno se krećem, osećam da te pomalo gazim, ali ti se samo smešiš. Stid me je, gledam u zemlju, pomalo posramljena. Ali ti, nežno mi dižeš glavu i kažeš: ,,U redu je“. Ja ti uzvraćam osmehom, jer ne znam kako bih drugačije. Dugo smo plesali, toliko dugo da je već svaki moj korak bio usavršen. Plesali smo dugo, sve do izlaska prvog zraka, do skrivanja poslednje zvezde. Sve dok se prvi tanani zrak nije probio kroz moj odškrinuti prozor. Tada, tada sam ugledala najlepši zrak, ali tog časa prestao je moj tango.

Autorka: Ana Momčilović

Izvor fotografija: pinterest.com