Uselila si se u mene. Kao otužni emigrant Dobivši azil na dve suze i osmeh. Potom si mi okupirala srce. Kad sam pomislio da nije pametno Bilo je kasno da povratim suverenitet. Isuviše autonomije su pokupili Tvoji prodorni pogledi Rušeći barikade i bodljikave žice. Kupidonovo pravo je presudilo u tvoju korist, A nebeski sud pravde...
video sam te sinoć smejala si se izgledala srećno želeo sam da ti priđem i izbrišem svaki osmeh sa usana odakle ti pravo da se njima smešiš i odaješ tajne delove sebe koje samo ja znam stajao sam tamo i gledao te onako malu među njima i baš si mi zafalila da budeš onako moja kako samo ti znaš i znam...
Lice mog brata nije onakvo kakvim ga pamtim. Iako nas celog života dele samo jedna vrata. Shvatio sam to skoro, dok sam ga gledao kako spava. Dete koje sam učio kako se krvari i koje me učilo kako se krvari više ni u šta ne veruje. Iskrvarilo je na...
Ne pitaj me Zašto ćutim Svoju nesreću Ni sa kim Neću da delim Ne pitaj me Zašto mi je Pogled prazan Jer priznaću ti Koliko tuge U njemu skrivam Ne pričaj mi O sreći Jer ne umem Da glumim Ne traži od mene Da ostanem Neću se promeniti Nestaću, kao i uvek Pronađi me U tuđem liku Rečima i osmehu I podeli svoju radost Sa nekim ko će...
Razuzdana neobuzdana zanosna i neuhvatljiva Gertruda beše od mene starija dobrih dvadeset i kusur godina. U kasnim četrdesetim još uvek izgleda očuvano i čvrsto bez tragova onih odvratnih linija koje nazivamo borama. U osmehu krije želju za slobodom za istraživanjem za razonodom ukradenom i čini mi se nepravedno otuđenom. Osećam da me posmatra tajno i da se, u njenim slabinama grudima leđima i ramenima budi nezadrživa i neopisiva želja za istraživanjem mojih skrivenih kvaliteta. Primetio sam da Gertrudi muško društvo prija. Iz njenih očiju nekakva ludačka požuda izbija čim se nađe u kavezu okružena muškim, nabujalim telima. Gertruda često traži spas i utehu u zagrljaju nekog mladića nepoznatog koji...
Ja tebi ne bih pisala reči. Jer ti me suviše dobro razumeš, da bi me sa papira čitao. Ti nikada, baš kao i sada, nisi želeo da me upoznaš, više od onoga što ti je već poznato. Nije te briga, kada sam ustala, da li sam noćas spavala, šta sam sanjala. Nije te briga gde ću...
Kiša uspešno mršti lica I sahranjuje osmehe. Dobro došli Ovo je jesen Lišće pada u sigurnu smrt I gubi bitku pod mokrim nogama. Grad je tmuran U bilo koje godišnje doba. Još jedan kišni dan Dokazuje koliko je malo toga ostalo U ljudima Oni su poraženi i izmučeni Kao beskućnik preko puta Pogrbljen nosi dve kese kostiju Za sebe...
Čuješ li da nebo plače? Čuješ li da kiša govori? Vidiš li u mraku lik koji ne dolazi? Vidiš li da ne vidiš? Osećaš li daljinu koju si stvorio? Osećaš li da korak nestaje? Znaš li gde si pogrešio? Znaš li kuda si krenuo? Menjaš li prazninu za pokušaje? Menjaš li buduće za sećanje? Poklanjaš...
obećavam da nisam ljubomoran možda mi nećeš poverovati možda me se ne tiče ali ti me se tičeš još uvek da li je on kao i ja? ili ne pravi greške nikad? ako je tako, onda nikada neće saznati kako si lepa kad se ljutiš nikada neće saznati kako voliš posle pomirenja da li uvek...